U svom poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti koji je podnela u funkciji glavne tužiteljke Međunarodnog tribunala za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije, Karla del Ponte je podsetila da je za njenog mandata u Hag prebačen 91 optuženik, da ih je 59 osuđeno, a svega četvoro i dalje na slobodi.
Činjenica da je četvoro optuženoih na slobodi, posebno Radovan Karadžić i Ratko Mladić, predstavlja permanentnu fleku u našem poslu. Verujemo da su trenutno u Srbiji ili udomašaju Srbije. Ipak, nemamo pouzdanih informacija o kretanju Radovana Karadžića, kazala je Del Ponte, ističući da je činjenica da je Karadžić uspeo da izmakne sa radara relevantnih službi, a da ga niko aktivno ne traži – uznemiravajuća. Ubeđena sam da države regiona mogu da ga lociraju i uhapse, dodala je glavna tužiteljka.
Del Ponteova je naglasila da je u poslednjih nekoliko nedelja Srbija poboljšala svoju saradnju sa Tribunalom i da je u susretima sa najvišim državnim zvaničnicima i predstavnicima relevantnih bezbednosnih službi u Beogradu prošle sedmice dobila jasna uveravanja da će Srbija pomoći da se uhapse preostali begunci. Del Ponteova je Savet bezbednosti izvestila i da je u zajedničkoj akciji organa Srbije i Republike Srpske, 31. maja uhapešen Zdravko Tolimir, te da je Srbija pomogla tribunalu da se locira Vlastrimir Đorđević, koga su crnogorske vlasti odmah uhapsile i transportovale u pritvorsku jedinicu Tribunala.
Zahvalna sam crnogorskim vlastima zbog hapšenja Vlastimira Đorđevića, koje je kao i prethodno hapšenje Tolimira rezultat konkretne saradnje na nivou regiona, kazala je Del Ponteova.
Dodala je da i to uz, slanje sve tražene dokumentacije koja se trenutno i analizira u Tužilaštvu, govori da se saradnja Srbije sa tribunalom poboljšala, ali da posao nije završen.
“I dalje zahtevam punu saradnju, koja uključujuje pristup potrebnoj dokumentaciji i hapšenje i transfer preostalih begunaca, posebno Ratka Mladića”, kazala je Karla Del Ponte.
Činjenica da su Mladić i Karadžić na slobodi potkopava napore da se zadovolji pravda za žrtve i ugrožava kredibilitet Tribunala i dok Savet bezbednosti rešava preostale sporove u regionu, kakav je status Kosova, Del Ponte se nada da nijedna odluke Saveta neće ugroziti nastojanja da se haški begunci izvedu pred lice pravde.
Obavezu suočavanja optuženih sa istinom i pravdom i neminovnost regionalne saradnje u hapšenju i privođenju optuženih - naglasili su u obraćanju Savetu bezbednosti i ambasadori Srbije, Pavle Jevremović i Crne Gore – Nebojša Kaluđerović.
Jevremović je naglasio da pozitivne ocene saradnje Beograda sa Hagom “jasno ukazuju na rešenost nove vlade Srbije da raskine sa legatom Miloševićevog režima” i prihvati vrednosti koje jasno ukazuju na predanost Srbije evro-atlanskoj perspektivi.
“Ne može biti pomirenja dok Haški tribunal ne ispuni svoj mandat i Srbija je spremna da tome u potpunosti doperinese”, rekao je Jevremović ističući da se nada da će i preostala četvorica optuženih uskoro biti u Hagu.
Ambasador Crne Gore, Nebojša Kaluđerović, u svom prvom obraćanju Savetu Bezbednosti, osvrnuo se na hapšenje Vlastimira Đorđevića kao dokaz neminovnosti saradnje sa tužilaštvom i regionalnim činiocima. Profesionalno i ekspeditivno obavljena akcija, jasna je potvrda rešenosti crnogorskih vlasti da ispoštuju unutrašnje, regionalne i međunarodne obaveze.
“Duboko smo uvereni da nekažnjavanje ne može služiti pravdi i snažno verujemo da svaki optuženi mora da se suoči sa istinom i pravdom”, kazao je crnogorski ambasador.
Del Ponteova je, inače u svom obraćanju, apelovala na Savet Bezbednosti od koga će, kako je rekla, u konačnom i žrtve tražiti zadovoljenje pravde, da omogući da Međunarodni sud obavi svoju misiju.
Na konferenciji za novinare, nakon sednice Saveta bezbednosti Del Ponteova je saopštila da očekuje da će Radovan Karadžić i Ratko Mladić biti privedeni, te da će im biti sudjeno u Hagu bez obzira na rok u kome bi Tribunal trebalo da okonča rad.
Na pitanje da li smatra da bi Karadžiću i Mladiću, u svakom slučaju trebalo suditi u Hagu, Del Ponteova je rekla da je Savet bezbednosti ustanovio Tribunal zbog najodgovornijih među koje spadaju i Karadžić i Mladić, te da bi do njihovog hapšenja - u slučaju da ostali procesi budu okončani - sud morao da opstane u nekoj redukovanoj formi.
“Mislim da se Karadžicu i Mladiću mora suditi u Hagu”, kazala je Karla Del Ponte.
Karla Del Ponte rekla je danas podnoseći svoj izveštaj da očekuje da će Međunarodna zajednica preduzeti adekvatne mere kako bi sprečila moguću taktiku lokalnih vlada koje u startegiji okončanja rada tribunala vide priliku da izbegnu obaveze prema sudu.
Mnoge žrtve, saopštila je tužiteljka, takođe veruju da pravda nije zadovoljena i biće da su u pravu, jer mnogim niže rangiranim počiniocima zločina nije moglo da bude suđeno u Hagu, upravo zbog startegije okončanja rada Tribunala.
Načinjen je progres u odnosu na sudske procese koji se vode pred lokalnim sudovima, kazala je Karla del Ponte ističući i potrebu da međunarodna zajednica bude budna i da sa pažnjom prati ta suđenja zbog - kako je ocenila - prisutnih pokušaja lokalnih vlada da utiču na ishod procesa.
U sličnom tonu govorio je i predsednik Tribunala Fausto Pokar. Rekao je da će većina sudjenja u Haškom tribunalu biti završna do 2008. godine, a da bi, ako četvorica preostalih, najvažnijih optuženika budu uskoro privedena, njihova sudjenja trajala do kraja 2009. godine.