Crna Gora ima direktne strane investicije koje garantuju održiv ekonomski razvoj, ali država mora adekvatnom fiskalnom politikom da pokaže da je spremna da odgovori takvom izazovu-tvrdi ekonomski analitičar Predrag Drecun koji ekskluzivno za Glas Amerike analizira ocjene MMF-a o stanju crnogorske ekonomije
Kancelarija MMF u Podgorici ocijenila je ovih dana da crnogorska ekonomija dobro napreduje zahvaljujući velikom interesovanju stranih investitora. Ekonomski analitičar Predrag Drecun tvrdi da je takva ocjena tačna, iako uopštena:
''Došlo je do ekonomskog buma koji niko nije predvidio. Čak ni oni koji su za to zaduženi nisu predvidjeli da će se desiti suficit u budžetu, a to je logična posljedica neočekivanog priliva direktnih stranih investicija, u prvom redu kroz promet nekretnina. To se odrazilo na rast fiskalnih prihoda i to je pozitivna činjenica za Crnu Goru.
Međutim, ocjena MMF-a zahtjeva dublju analizu zato što sada državni organi Crne Gore moraju da se ponašaju veoma odgovorno kako bi drvo koje raste, raslo u skladu sa propisima, sa očekivanim interesom investitora i sa očekivanim interesima građana''.
Crna Gora ima direktne strane investicije koje garantuju održiv ekonomski razvoj, ali država mora adekvatnom fiskalnom politikom da pokaže da je spremna da odgovori takvom izazovu-tvrdi Drecun. On je saglasan sa ocjenom MMF-a da bi ubrzanje tranzicije moglo doprinijeti stvaranju efikasnog javnog sektora, prije svega povećanjem zarada zaposlenih u toj oblasti:
''Međutim, javni sektor treba da doživi i suštinsku promjenu. Potrebna nam je saradnja privatnog i javnog sektora. Moje je mišljenje da se javni sektor najviše može valorizovati i dati najveće efekte na nivou lokalnih samouprava, a vidim da određeni predsjednici opština pokazuju izuzetnu umješnost i spretnost kada je to u pitanju i da pokazuju naprednije ideje.
Mislim da Crna Gora ima veliku šansu da razvojem javnog sektora zaposli tzv. mali kapital, da se stvore mala i srednja preduzeća koja će biti u funkciji realizacije javnog interesa kroz saradnju javnog sektora i privatnih preduzeća''.
O tačnosti ocjene MMF-a da Vlada može smanjiti javni dug racionalizacijom tekuće potrošnje i jačanjem programa kapitalnog investiranja, Drecun kaže:
''Crna Gora sada ima dosta potencijala da servisira javni dug. Priliv stranog kapitala je toliki da se novac može 'vrtjeti' na efikasan način, čak mnogo efikasniji nego u ovom trenutku. Sve to govori da potencijal postoji. Zato me javni dug ne brine ukoliko dođe do daljeg rasta direktnih stranih investicija i rasta potrošnje.
Crna Gora mora da upodobi svoj poreski sistem upravo u pravcu stimulacije priliva stranog kapitala koji će, kroz fiskalne prihode i smanjenje poreskih stopa, dovesti do smanjenja javnog duga. Moja preporuka je da crnogorska vlada razmisli o oporezivanju potrošnje-da sa što nižom stopom opterećuje prihode''.
Drecun tvrdi da sa MMF-om treba sarađivati, ali da je odluka crnogorske vlade da ne zaključi planirani dvogodišnji aranžman sa tom finansijskom institucijom, ispravna:
''U principu, nije strašno što Vlada nije poslušala stav MMF-a. Čak, mislim da je to dobro, posebno iz psiholoških razloga. MMF ponekad zna da napravi greške, jer kada MMF radi procjenu ekonomskog stanja jedne zemlje, kada daje predlog mjera, često polazi od matematičkih relacija ne uzimajući u obzir neke druge impute koje, nažalost, ekonomija ne može da mjeri.
Oni idu od pokazatelja koji su mjerljivi. A čak su se i Nobelove nagrade dobijale na dokazima da se potrošač ne ponaša racionalno. I zato, recept koji važi, recimo u Etiopiji, kad MMF vodi ekonomsku politiku, ne može se sa istim matematičkim relacijama primjenjivati na Crnu Goru''.