U vašingtonskom Centru “Vudro Vilson” član britanskog Kraljevskog instituta za medjunarodne odnose, Džejms Petifer, održao je predavanje pod naslovom “Odluka o Kosovu: regionalne implikacije i albansko pitanje”. Predavač je posebno naglasio ulogu Rusije, njeno moguće korišćenje veta u Savetu bezbednosti i njenu intenzivnu angažovanost u pogledu Kosova. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, Petifer je rekao:
PETIFER: Rusija igra dvostruku igru - kao prvo, pokušava da zaštiti svoje interese u Osetiji i Abahaziji i ne želi dalju fragmentaciju u svom neposrednom okruženju. Nezavisno Kosovo vidi kao presedan za stvaranje novih država, što Rusija ne želi. I kao drugo, Moskva sve to čini na vešt način - odbacuje nezavisnost Kosova insistirajući na poštovanju medjunarodnog prava i principa suvreniteta. To je jaka i legitimna pozicija, koju će predsednik Putin izneti na sastanku sa predsednikom Bušom početkom idućeg meseca.
GLAS AMERIKE: Da li bi pozicija Rusije o Kosovu mogla da produbi jaz unutar Evropske unije i u njenim odnosima sa SAD?
PETIFER: Mislim da je to uistinu cilj Rusije - da izvrši što veći pritisak na Evropsku uniju i uzrokuje podelu. To je delimično i reagovanje na ranije političke dogadjaje u Ukrajini, pošto se Putin snažno protivio “narandžastoj revoluciji”, smatrajući je upadom u rusku seferu uticaja i interesa. Tu je i situacija u Estoniji sa ruskom manjinom. Sve to, uz moguće stacioniranje raketnog štita u istočnoj Evorpi, zabrinjava Rusiju, koja sada intenzivira svoju angažovanost na Balkanu.
GLAS AMERIKE: Kakve su šanse za postizanje sporazuma o budućem statusu Kosova direktno izmedju Srba i Albanca, iznalaženjem nekog novog i originalnog pristupa?
PETIFER: Da bi se našlo takvo kompromisno rešenje dve strane bi morale direktno i kontinirano da pregovaraju, da modifikuju stare i iznose nove koncepte. Skeptičan sam da do toga može da dodje. Medjutim, ako bi se rešilo pitanje statusa Kosova, pa i na nezadovljstvo Beograda, Srbija bi imala daleko veće šanse za brži ulazak u Evorpsku uniju i bolje odnose sa Zapadom, što bi nagovestilo jaču političku i ekonomsku intergaciju Srbije u Evropu.