Uoči otvaranja samita Grupe 8 u Nemačkoj, predsednik vašingtonskog Instituta za veru i javna pitanja Džozef Griboski uputio je pismo u vezi sa statusom Kosova američkom predsedniku Džordžu Bušu, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, britanskom premijeru Toniju Bleru i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, Griboski je rekao :
GRIBOSKI: U svetlu tekućeg samita zemalja G8, mi smo par dana ranije uputili pisma glavnim akterima tog skupa da bismo doprineli da se razmotri pitanje Kosova. Smatramo da je važno da se podnese ideja treće opcije za rešenje kosovskog statusa, pošto medjunarodna zajednica misli da postoje samo dve: nezavisno Kosovo ili visoki stepen autonomije, što, ustvari, iz odredjenih razloga i srpska i albanska strana odbacuju. Nadamo se da će naše pismo biti povod za razmišljanje o trećoj opciji, koju nazivam ”portorikanskom varijantom“. Ona podrazumeva jaku albansku upravu i autonomiju, slično statusu Portorika, koji je teritorija SAD sa ograničenom samoupravoom. Kosovo bi ostalo u sastavu Srbije, kao što je to predividjeno poveljom UN i rezolucijom 1244.
GLAS AMERIKE: Kakav bi mogao da bude uticaj vašeg pisma s obzirom na činjenicu da je predsednik Buš već podržao Ahtisarijev plan?
GRIBOSKI: Nadamo se da će lideri na samitu razmotriti našu opciju čime bi se dobilo na vremenu da se postigne sporazum pregovorima, a da ne bude nametnut. Uprkos izraženoj predsednikovoj podršci Ahtisarijevom planu, to ne znači da će predsednik ostati dosledan tome. I ranije je nakon dodatnih preispitivanja i debata, dolazilo do promene političkog kursa. Očekujem mogućnost modifikacije američkog stava u pogledu Ahtisarijevog plana, posebno ako druge opcije budu dostupne.
GLAS AMERIKE: Kako ocenjujete moguću ulogu Rusije i Kine i posledice eventualnog ruskog veta u Savetu bezbednosti UN?
GRIBOSKI: Rusija i Kina su fundamentalno važne u rešavanju budućeg statusa Kosova. U kontekstu pogoršavanja odnosa izmedju SAD i Rusije, uglavnom zbog stacioniranja američkog raketnog štita u istočnoj Evropi... predsednik Putin bi mogao da ima još jače razloge da stavi veto na rezoluciju o Kosovu u Savetu bezbednosti. Kina, suprotno Zapadu, shvata problem secesionizma. Drugim rečima, nezavisnost Kosova bi podstakla efekat domina, ne samo u Evorpi nego i globalno, i podstakla aspiracije mnogih etničko homogenih grupa da se domognu nezavisnosti. Ako je jedna od razloga za nezavisnost kosovskih Albanaca surov tretman srpskih vlasti, onda bi iz istih razloga muslimansko stanovništvo na severu Kine moglo da se založi za otcepljenje i nezavisnost.