Većina analitičara saglasna je da nevladine organizacije danas imaju vrlo značajnu ulogu na globalnoj sceni – od rešavanja civilnih konflikata do borbe za očuvanje životne sredine.
Većina eksperata za međunarodnu politiku, NVO naziva "nedržavnim akterima”, priznajući tako njihov rastući uticaj u globalnoj areni. Stručnjaci ukazuju da su u proteklim godinama mnoge NVO uspešno promovisale inicijative za očuvanje prirodne sredine, prava i slobode žena, baš kao što su igrale značajnu ulogu u donošenju krupnih odluka o kontroli naoružanja. NVO mogu da formiraju i efikasne alijanse. Tako je 1997. više od 350 NVO doprinelo potpisivanju Međunarodnog sporazuma o zabrani nagaznih mina. Među tim organizacijama, bila je i najveća američka organizacija za zaštitu ljudskih prava, Hjuman Rajts Voč. Njen izvršni direktor Kenet Rot kaže da je zadatak organizacije da javnosti ukaže na kršenja ljudskih prava u svetu, da bi se potom vršio pritisak na vlasti i druge prekrišioce kako bi promenili praksu ili se – u suprotnom - suočili sa određenim sankcijama. Često se Hjuman Rajts Voč zalaže za izvođenje pred lice pravde zvaničnika koji su odgovorni za teška kršenja ljudskih prava kao što je to – primera radi – bilo u slučaju Slobodana Miloševića ili Čarlsa Tejlora u Liberiji.
Hjuman Rajts Voč deluje u 70 država sveta, a u SAD prati probleme rasne diskriminacije i statusa imigranata i zatvorenika. Kenet Rot kaže da najveći izazov predstavlja nepoštovanje ljudskih prava koje se pokušava sakriti pod plaštom borbe protiv terorizma.
"Vlade su spoznale da im i sam pomen borbe protiv terorizma otvara mogućnost da ignorišu međunarodne standarde u zaštiti ljudskih prava. Ali, globalni pokret za zaštitu ljudskih prava je ipak smogao snage da na tu pogrešnu praksu odgovori i nastavi da insistira na činjenici da je zaštita ljudskih prava upravo u funkciji efikasne borbe protiv terorizma."
Stručnjaci su saglasni da organizacije poput Hjuman Rajts Voča, koje se zalažu za univerzalne principe poput jednakosti i pravde, lako dobiju globalni karakter.
Pamela Al iz Američkog instituta za mir ističe da i male organizacije mogu da urade velike poslove. Ona navodi primjer italijanske dobrotvorne organizacije San Eđidio koja je 1992. uspela da utiče na okončanje 13-togodišnjeg građanskog rata u Mozambiku. Pamela Al ističe da grupe koje pomažu u rešavanju konflikata služe i kao sigurnosni ventil da se nasilje ponovo ne rasplamsa.
"Ako ljudi osećaju da se njihov glas i stavovi čuju, čak ako i ne pobeđuju u debati, mnogo su manje skloni da se late oružja. To je jedna od najboljih alatki za sprečavanje konflikta i za pomirenje. To može da bude samo dobrovoljno, jer se pomirenje ne može zakonski nametnuti."
Savremena ekonomska globalizacija dala je NVO sektoru koji promoviše tržišno orijentisane reforme dodatnu snagu. Džon Saliven je izvršni direktor Centra za međunarodno privatno preduzetništvo. On kaže da su demokratske i ekonomske reforme dve strane istog novčića.
"U mnogim regionima, poput istočne Evrope, političke reforme su vodile do ekonomskih, jer je politički proces bio potpuno zatvoren. U drugim krajevima, poput Avganistana, bez određenih suštinskih ekonomskih propisa i zakona nije bilo moguće da svi učestvuju u političkom procesu. Nije dakle moguće razdvojiti ekonomske i demokratske reforme."
Centar na čijem je čelu Džon Saliven osnovala je 1983. privredna komora SAD – najveća unija poslodavaca na svetu koja okuplja oko 3 miliona članica. Inicijalno – grupa je delovala u Južnoj Americi, da bi se nakon pada Berlinskog zida, orjetisala na istočnu Evropu. Sada organizacija radi na Bliskom istoku i sve je prisutnija u Africi. Džon Saliven kaže da Centar za međunarodno privatno preduzetništvo deluje u saradnji sa lokalnim NVO koje, kao partneri, utvrđuju agendu neophodnih reformi. Po njegovim rečima, u eri globalizacije, organizacije poput njegove imaju veoma važnu ulogu u prenošenju znanja i ekspertize na manje lokalne organizacije.