Sudeći prema novom popisu, manjine sada u Americi čine trećinu populacije. Svaki treći od ukupno 300 miliona stanovnika pripada nekoj od manjinskih zajednica.
Lice Amerike se menja. Prema novom popisu 100 miliona stanovnika su pripadnici manjina, poput Hozea Morena, Latinoamerikanca koji je u Sjedinjene Države došao iz susednog Meksika.
”Ovde je kvalitet života daleko bolji. Sve je bolje u Americi i zato sam došao“, kaže Moreno.
Latinoamerikanci su najveća i najbrže rastuća manjina. Ima ih 44 miliona. Crnačka populacija je druga po veličini sa 40 miliona.
”To sve govori da je Amerika zemlja imigranata“, kaže Hoze Moreno.
Nigde etnička raznolikost nije tako očigledna kao u Kaliforniji, gde su manjine više od polovine populacije. U Kaliforniji živi 13 miliona “latinosa“ koji predstavljaju značajnu glasačku mašineriju koja se pažljivo sluša, posebno na demonstracijama.
Antonio Viagađosa kaže da su hispanci ponosni na to što su Amerikanci, dok Marselo Gaeta dodaje da Kalifornija zna da živi u raznolikosti. Nije slučajnost da imamo gradonačelnike svih boja kože u našoj državi“, kaže Gaeta i naglađava kako Kalifornija u tom smislu pruža primer celoj naciji, što znači da sve etnički raznolikije stanovništvo može da ima značajan uticaj na politički milje:
”Medju starijim stanovnicima više je belaca, mladja populacija je više manjinska, pa veze medju različitim generacijama pretpostavljaju jačanje veze medju brojnim etničkim grupama“, kaže Gaeta.
To je svakako lekcija koju bi trebalo da znaju i američki predsednički kandidati - da se moraju dopasti etničkom mozaiku koji je predstavlja današnja Amerika.