Rusija se oseća jakom i spremnom da ostane dosledna svom stavu, što nagoveštava da je veto na rezoluciju o nezavisnosti Kosova sasvim moguć, kaže u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, viši naučni saradnik u vašingtonskom Savetu za medjunarodne odnose, Čarls Kapčan, koji podvlači da u ovonedeljnom razgovoru sa Kondolizom Rajs, ruski predsednik Putin ipak nije razotkrio svoje buduće namere.
KAPČAN: Kosovo predstavlja teško pitanje u odnosima SAD i Rusije i Kondoliza Rajs je tokom važne posete Moskvi izrazila nadu da Rusija neće staviti veto na rezoluciju o mogućoj uslovnoj nezavisnosti Kosova. Putin nije razotkrio svoje buduće namere, mada je za sada ostao na dosadašnjim pozicijama. Medjutim, zbog centralizovane vlasti Kremlja, ekonomskog prosperiteta i prihoda od nafte, Rusija se oseća jakom i spremnom da ostane dosledna svom stavu, što nagoveštava da je veto sasvim moguć. S druge strane, postavlja se pitanje - koliko je Kosovo važno za Ruse? To nas navodi na zaključak da Rusija možda neće upotrebiti veto da bi izbegla pogoršavanje odnosa sa EU i SAD. Ipak, sve ukazuje na to da je Rusija ipak spremna na suočavanje sa Zapadom u pogledu odbrambenog raketnog sistema u istočnoj Evropi i pitanja statusa Kosova.
GLAS AMERIKE: Da li bi SAD mogle da prihvate veću ulogu Evropske unije i Rusije u definisanju budućeg statusa Kosova?
KAPČAN: U rešavanju pitanja budućeg statusa Kosova, do sada su, u stvari, jednako participirale EU i SAD. Većina većih evropskih zemalja zalaže se za Ahtisarijev predlog, mada imate i zemlje koje mu se protive kao što su Španija, Slovačka, Grčka i druge. Medjutim, ne verujem da će te zemlje uzrokovati rascep unutar EU povodom kosovskog pitanja. Vremenom, Evropska unija će postati sve važniji faktor, kojoj će Vašington prepustiti vodeću ulogu i odgovornost za Kosovo, kako bi mogao da se fokusira na Avganistan, Irak i druga pitanja koja tretira kao strateški važnija.
GLAS AMERIKE: Sa novom proevrpskom i umerenom vladom u Srbiji, da li će stav Beograda o Kosovu biti više uvažen na Zapadu?
KAPČAN: SAD i Evropska unija su sasvim svesni političke situacije u Srbiji. To pokazuju primeri ranijih odluka - da se objavljivanje Ahtisarijevog predloga odloži do posle izbora u Srbiji, da se podrži ulazak Srbije u “Partnerstvo za mir”, kao i da se podrži izbor “umerene vlade u Srbiji”. Sve to ukazuje na odredjeno rauzmevanje Zapada i tezu da ne bi trebalo preterno žuriti u donošenju konačne odluke o statusu Kosova. SAD shvataju da je situacija u Srbiji neizvesna i da bi nezavisnost Kosova mogla da dovede do jačanja radikala, pa se sada govori i o pažljivijem pristupu rešavanja tog pitanja. Medjutim, da li to znači fundmentalnu promenu u američkoj poziciji - mislim da ne. Da li se možda zakulisno ponovo razmatra pitanje podele Kosova - to ne znam. Ali mislim da Vašington još stoji na poziciji da bi se ukoliko Kosovo dobije nezavisnost, to bi odnosilo na celokupnu teritorju pokrajine.