Afera u vezi sa otpuštanjem osmoro američkih federalnih tužilaca, u koju je umešan i sekretar za pravosudje Alberto Gonzales, nikako ne jenjava. Nekoliko zakonodavaca, kako iz Demokratske tako i iz Republikanske stranke, zalaže se za njegovu ostavku zbog sumnji da su tužioci izgubili posao zbog -- političke nepodobnosti.
Sekretar za pravosudje Gonzales naći će se u unakrsnoj vatri pitanja kad 17. parila izadje pred senatski Odbor za pravosudje u kojem se nalazi i demokrata iz Njujorka, Čarls Šumer.
“Sekretar za pravosudje je obavezan, i to više od svih drugih članova kabineta, da govori istinu i samo istinu. Ali, što više činjenica izlazi na videlo, to više izgleda da sekretar za pravosudje nešto krije u vezi sa otpuštanjem osmoro javnih tužilaca.“
Demorkate će, kako se očekuje, vrišiti pritisak na Gonzalesa da obznani koliko je umešan u otpuštanje tužilaca i raznorodna objašnjenja koja o tome stižu iz njegovog sekretarijata. Sam Gonzales o tome kaže:
“Ono što znam jeste da je bio pokrenut proces ocenjivanja i da je bilo onih koji su bili izvrsni i koji to nisu. Koliko ja znam, šef mog kabineta je učestvovao u tom procesu i odlučivao ko dobija kakve ocene.”
Medjutim, sada već bivši šef Gonzalesovog kabineta rekao je na kongresnom pretresu da je Gonzales bio taj koji je odlučivo o otpuštanju saveznih tužlaca za koje je ocenjeno da ne slede dovoljno dobro prioritete predsednika Buša. Demokrate ukazuju da je mešanje politike u instituciju za sprovodjenje zakona neprilično, kako kaže senator Patrik Lihi, predsedavajući Odbora za pravosudje.
“Želim da američki narod ima sekretarijat za pravosudje i sekretara za pravosudje koji sprovode zakon, bez obzira na političke uticaje i stranačke interese. Ništa ne fukcioniše, ako to nije tako.”
Stručnjaci ukazuju da predssednik ima zakonsko pravo da imenuje i razrešuje dužnosti savezne tužioce, ali da mora da odgovora narodu ukoliko se stekne utisak da je to mehanizam za političko obračunjavanje. S time se slaže profesor Pit Smit sa univerziteta Džordžtaun.
“Predsednik ima ovlašćenje da ih otpusti, u principu ima ovlašćenje i da diktira njihov rad i - u principu - ima pravo da ih razreši dužnosti iz političkih razloga. Ali, odavno je naša tradicija da javni tužioci budu iznad politike.”
Sukob predsednika i Kongresa mogao bi da završi pred Vrhovnim sudom ukoliko izostane kompromis, kaže profesor Smit koji sumnja da će se tako daleko otići.
“Većina ustavnih problema se obično reši redovni političkim procesom. Neko će već popustiti -- bilo predssednik ili Kongres. Ishod spora se neće temeljiti na strogom tumačenju zakona, jer do te faze neće ni doći, već na tome čiji stav, predsednikov ili Kaptil hila, uživa veću popularnost u javnosti.”