Povodom najave predsednika Borisa Tadića da se Srbija nikada neće odreći Kosova i najave nove diplomatske ofanzive, a moguće i strategije vlasti u Beogradu, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa stručnjakom za Balkan, profesorom političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za pitanja odbrane, Stivenom Majerom.
MAJER: Postoji defanzivan i ofanzivan aspekt politike predsednika Srbije i srpske političke elite u vezi sa Kosovom. Defanzivni aspekt se ogleda u činjenici da ni jedan srpski političar ne može da se odrekne Kosova, odnosno 15 odsto srpske teritorije, jer bi to -- barem se takav utisak stiče -- predstavljalo političko samoubistvo. U svakom slučaju, Beograd smatra da je Ahtisarijev predlog nepravičan, ishitren i predodredjen. Što se tiče ofanzivnog aspekta, Srbija nastoji da dobije na vremenu, da produži pregovarački proces insistiranjem na daljim pregovorima, uključenjem Rusije, Kine i nekih nestalnih članice Saveta bezbednosti. Mislim da Beograd želi da na taj način izdejstvuje nastavak pregovora i povoljno rešenje, što bi mogla da bude delotvorna taktika.
GLAS AMERIKE: Kakva bi mogla da bude uloga nestalnih članica Saveta bezbednosti i kako procenjujete situaciju u tom telu u vezi sa Kosovom?
MAJER: U Savetu bezbednosti imate tri glavne grupe. Prvu čine SAD,Velika Britanija i donekle Nemačka, koje predstavljaju, kako ih ja nazivam, ”ubedjenju grupu”. Ne nužno zbog toga što smatraju da je Ahtisarijev plan najbolji mogući plan, već zato što žele da se oslobode tog problema, smatrajući da je to jedina preostala karika u raspadu bivše Jugosalvjie. Mislim da je to greška, jer na Balkanu mogu još da iskrsnu brojni problemi. Druga grupa su “skeptici” - Rusi i Kinezi, mada će se Rusi postaviti prema tom pitanju u skladu sa svojim interesima. Međutim, ne vidim šta bi Zapad mogao da im ponudi da bi uticao na njihov dosadašnji stav. Treća grupa su “manji skeptici” i u njoj su nestalne članice Saveta bezbednosti -- zemlje poput Grčke, Kipra i Slovačke -- koje uvažavaju srpski stav. Ukoliko Savet bezbednosti ne dobije podršku tih članica, u svetlu nazirućih podela, mislim da će biti teško doneti bilo kakvu rezoluciju o kosovskom pitanju.
GLAS AMERIKE: Šta bi Srbija mogla da učini ukoliko medjunarodna zajednica odluči da nametne ”nadzirnu nezavisnost”?
MAJER: Ukoliko nova vlada u Beogradu bude jedinstvena o kosovskom pitanju i preduzme svestranu ofanzivnu diplomatsku aktivnost, dosta bi se dalo učiniti. Ukoliko Srbija ne bude uspešna u tome, onda bi Beograd trebalo da maksimalno saradjuje sa Ahtisarijevim planom, jer, po mom mišljenju, seme neuspeha leži u tom planu. Naime, decentralizacija Kosova, koja se predlaže tim planom, predstavlja institucionalizovanu podelu sa jasnim i zasebnim, a ne integrisanim etničkim zajednicama. Beograd bi u tom slučaju trebalo da ekonomski, finansijki, kulturološki i na sve druge načine pomogne srpske zajednice da se povežu i maksimalno osamostale.