Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov pozvao je članice Evropske unije da spreče postavljanje američkog antiraketnog odbrambenog sistema na svojoj teritoriji.
U autorskom tekstu za dnevnik ”Fajnenšal tajms Dojčland“ (Financial Times Deutschland) Lavrov je upozorio da bi svaki jednostrani projekat poremetio geostratešku situaciju na evropskom kontinentu, te da bi moglo da dodje do novih linija podele.
Pored toga, ruski šef diplomatije je ocenio da bi stacioniranje novog američkog naoružanja u Evropi „obezvredilo panevropske i multinacionalne organizacije“ koje su još donedavno slovile kao stubovi evropske bezbednosti, a u koje spadaju pre svega NATO i EU.
SAD planiraju da postave balističke rakete u Poljskoj i radarska postrojenja u Češkoj kao deo sistema za protivraketnu odbranu. Vašington se pri tome poziva na opasnost od mogućih raketnih napada, pre svega iz Irana.
Lavrov je u današnjem tekstu najavio spremnost svoje zemlje da se o ovom problemu razgovara na sastanku Saveta Rusija-NATO na nivou ministara inostranih poslova krajem meseca u Oslu.
„Mi smo uvereni da ni danas ni u doglednoj budućnosti nema opasnosti po Evropu ili po SAD. Nijedna od takozvanih otpadničkih država nema rakete koje bi mogle ozbiljno da ugroze Evropu,“ naveo je Lavrov.
U Nemačkoj je ovim samo nastavljena diskusija o antiraketnom štitu koja je nesuglasice izazvala i u samoj vladajućoj koalicji. Konzervativni ministar odbrane Franc Jozef Jung iznova se, ističući doduše nužnost uključivanja NATO i Rusije u projekat, izjasnio za antiraketni odbrambeni sistem na evropskom tlu smatrajući da se napadi ne mogu zauvek isključiti.
Ministar inostranih poslova, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer je pak u više navrata upozorio da bi postavljanje antiraketnog štita bilo početak nove trke u naoružanju na evroposkom tlu i značilo novi rascep na kontinentu.
Ovdašnji analitičari razmatrajući američke planove i ukazuju da Vašington Nemačku, kao predsedavajućeg, i čitavu EU dovodi u nezavidnu situaciju, s obzirom na nastojanje Berlina i Brisela da se očuvaju dobri odnosi sa Rusijom bez narušavanja transatlantske saradnje. Istovremeno se ukazuje da antiraketni štit nije jedina tema koja izaziva neprijatnost na relaciji Vašington – EU – Moskva.
Upravo je ”Fajnenšal tajms Dojčland“ u jučerašnjem komentaru upozorio da se posebno među novim člnicama EU raslojavanje pojavilo i oko pitanja moguće nezavisnosti Kosova prema kojem su, kao i Rusija, skeptične i Slovačka, Ruminija i Kipar.
List konstatuje čak ponovno približavanje zemalja poput Slovačke ili Madjarske Rusiji i smatra da nije nimalo slučajno što su za projekat raketnog štita odabrane upravo Poljska i Češka čiji odnosni sa Moskvom nisu baš „topli“.