Sve što se dogadja u digitalnim uredjajima, kao što su kompjuteri, svodi se na matematičke operacije sa samo dva broja - jedinicom i nulom - ogroman broj matematičkih operacija za veoma kratko vreme.
U električnim kolima, nule i jedinice predstavljaju veći ili manji električni naboji. Prilikom obavljanja biliona i triliona operacija u sekundi, potrošnja struje može da bude znatna. Ma kako to zvučalo paradoksalno, velika potrošnja struje, a samim tim i zagrevanje, jedan je od krupnih nedostataka savremene elektronike, jer postavlja odredjene granice u brzini i broju matematičkih operacija. Naučnici stoga pokušavaju da za nule i jedinice iskoriste jednu drugu osobinu elektrona - pravac njihovog obletanja oko jezgra atoma zvano elektronski spin. Otuda je nova tehnologija nazvana ”spintronika.“ Obletanje elektrona stvara sićušno magnetno polje koje ima samo dva stabilna pravca - paralelno sa nekim spoljnim magnetnim poljem, ili pod nekim uglom. Očigledno, ta dva stanja predstavljaju nulu, odnosno jedinicu. Spintronički memorijski čipovi već su u upotrebi u nekim uredjajima, kao što su MP3 plejeri tipa ajpod. Ali, kada je reč o procesorima stvar se komplikuje, zbog uticaja magnetnih polja van samog uredjaja, koja postepeno menjaju ugao magnetnog polja elektrona koji pamti nulu ili jedinicu. Naučnici ipak kažu da su se neki organski poluprovodnici pokazali pogodnim za dalje eksperimente i da bi u narednih desetak godina mogao da bude proizveden prvi upotrebljivi spintronički kompjuterski procesor.