Međutim, tokom protekle tri godine, nadležni su primetili uznemiravajući trend - naime stopa smanjenja broja obolelih je dvostruko manja. To znači da je više ljudi obolelo od tuberkuloze. Odakle ovi novi slučajevi?
52-godišnji Džesi Jubenks je jedan od 34 stanovnika Baltimora koji su tokom prošle godine oboleli od tuberkuloze. S obzirom da je dijagnoza potvrđena, on je obavezan da učestvuje u gradskom programu lečenja od direktnim nadzorom. Zdravstvena radnica lično donosi lekove i nadzire njihovo korišćenje.
Ovaj program je pionirski sproveden u Baltimoru pre trideset godina kada je tuberkuloza bila izmakla kontroli. Tokom petnaest godina, ovakva terapija je za 75 odsto smanjila broj slučajeva tuberkuloze u Baltimoru, tako da je četiri od pet gradskih klinika za lečenje tuberkuloze zatvoreno. Program je odobrila i Svetska zdravstvena organizacija. Međutim, Ričard Čajson, lekar u Centru za tuberkulozu Univerziteta “Džons Hopkins”, kaže da mnoge zemlje ne učestvuju u tom programu zbog toga što zahteva veliko angažovanje. On misli da je to greška.
”Jeftinije je angažovati dodatne ljude koji efikasno leče obolele, jer ima manje neuspešnih slučajeva, manje ponovnih zaraza i manje slučajeva tuberkuloze koji su rezistentni na lekove“, kaže doktor Čajson.
Lečenje obolelih od tuberkuloze, poput Tine Vord, traje više meseci, obično šest do devet. Međutim, lečenje u poodmaklim stadijumima bolesti, pacijenata koji su rezistentni na više lekova - a izlečivi su - može da traje 18 do 24 meseca. Kad pacijenti ne uzimaju lekove na vreme ili ih ne uzimaju redovno, još je teže iskoreniti bakcil. Kenet Kastro, direktor Odeljenja za prevenciju tuberkuloze u američkim Centrima za kontrolu i sprečavanje bolesti u Atlanti u Džordžiji, kaže da je smanjenje redovne doze opasno.
”Lečenje prekidate ili zato što se osećate bolje ili zato što mislite da vam više nisu potrebni lekovi, zbog čega može da dođe do mutacije virusa. Tada preovladaju bakcili koji su rezistentni na te lekove“, kaže doktor Kastro.
Džesi Jubanks inače živi nekoliko kilometara od čoveka koji bi mogao da mu pomogne, od Džeka Groseta, profesora na Medicinskom fakultetu Univerziteta “Džons Hopkins”, koji objašnjava da se izuzetno dobri rezultati postižu zahvaljujući Moksifloksacinu. Groset kaže da su istraživanja na miševima i preliminarni klinički testovi na ljudima, pokazali da taj lek može da smanji tretman sa šest na četiri meseca, a možda i više.
”To je velika revolucija, koja znači da možemo da razmišljamo na poptpuno nov način“, kaže Groset.
Tuberkuloza je među belačkim stanovništvom u Sjedinjenim Državama, 2005. počela da opada. Međutim, bolest je postojana u afro-američkoj zajednici, a najveće povećanje je među imigrantima. Najmanje polovina novih slučajeva tuberkuloze u Sjedinjenim Državama je među ljudima rođenim u inostranstvu. Većina dolazi iz Meksika ili Vijetnama i sa Filipina. Zdravstveni stručnjaci navode da bez adekvatne medicinske nege u ranim fazama tuberkuloze, postoji mali broj opcija kad bolest postane rezistentna na lekove.
Čak i doktor Džek Groset strahuje da njegov ”čudotvorni“ lek Moksifloksacin ima ograničenja.
”Moksifloksacin je sada jedan od ključnih lekova za lečenje tuberkuloze, ali on sam ne može da izleči. Mora da se kombinuje sa drugim lekovima. Potrebno nam je mnogo novih lekova”, kaže on.
Svi stručnjaci sa kojima smo razgovarali su saglasni: novi lekovi ne mogu da se razvijaju bez finansijske pomoći farmaceutskih kompanija i vlada spremnih da plate za njih.
