Naši stariji slušaoci svakako se sećaju predmeta iz nižih razreda osnovne škole zvanog lepo pisanje. U rubrici Samo u Americi saradnik Glasa Amerike Ted Lendfer piše o odumiranju ove veštine.
Ne tako davno svaka američka deca su u školi učila lepo pisanje i satima vežbala detalje pisanih slova - elegantne krugove i repiće, mala slova i velika slova. Pisala bi po školskoj tabli i po papiru sa linijama, sve dok ih ne bi zaboleli prsti. Ali čim je to prošlo većina je prešla na štampana slova ili škrabopis.
U svakoj prilici Amerikanci radije radije pišu štampanim slovima, bez obzira da li je reč o kratkim beleškama, dužim pismima, univerzitetskim ispitima ili spiskovima za šoping. Ali, do nedavno je postojao poslednji bastion pisane reči : bankovni čekovi. Ime osobe ili firme koja dobija novac, suma i potpis na dnu čeka ispisivani su pisanim slovima.
Medjutim, ovih dana i bankovni čekovi postaju relikvija. Zahvaljujući kreditnim karticama i elektronskim uplatama, Amerikanci pišu 25 posto manje čekova no što je to bio slučaj pre deset godina.
Tako ih je malo zapravo da je Centralna banka zatvorila više od polovine svojih centara za obradu čekova. Sve je više prodavnica u kojima prodavac propušta vaš ček kroz skener koji smesta skine datu sumu sa vašeg računa i zatim vam ga vraća. Ni njemu ni banci vaš ček više nije potreban.
Ostali su još samo potpisi na računima kreditnih kartica i ugovorima. I ono ”volim te“ koje ispisujemo na povremenim čestitkama i razglednicama. Stoga, ako tražite dobar posao u Americi, dva zanimanja vam ne bi preporučili: instruktor lepog pisanja i analitičar rukopisa.