Evropska unija slavi 50 godina od svog nastajanja, od potpisivanja sporazuma iz Rima 25. marta 1957. godine, od kada je "porasla" sa šest članica osnivača na 27 država koliko danas ima u toj svojevrsnoj "evropskoj porodici" koja predstavlja najdelikatniji eksperiment regionalne saradnje i kolektivnog suvereniteta.
Zemlje osnivači Unije - Belgija, Francuska, Italija, Luksemburg, Holandija i ondašnja Zapadna Nemačka - i dalje imaju veoma snažnu ulogu u odredjivanju politike bloka, ali nimalo ne zostaju ni države koje su se sukcesivno uključivale u blok koji se u početku zvao Evropska ekonomska zajednica i imao ekonomski karakter. Danas su jednaki u "evropskoj porodici" ne samo oni koji su je osnovali, već i, primera radi, Velika Britanija koja je ušla 1973, Španija 1986, Poljska 2004. ili "najmladje" Bugarska i Rumunija, članice od 1. januara 2007.
Istoričari unije ističu da se učlanjivanjem 1980-ih godina ojačala demokratija na primer u Grčkoj, Španiji i Portugaliji, a da je krajem 1990-ih godina unija pomogla centralnoj i istočnoj Evropi da se transformiše u tržišne demokratije. "Velikom eksplozijom" maja 2004. godine su se osam bivših komunističkih država i Malta i Kipar pridružili evropskom bloku. Ovogodišnji ulazak Bugarske i Rumunije je kao "ujedinjenje evropske porodice" prokomentarisao predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, prenele su agencije.
Medjutim, u EU se sada javlja izvesna rezerva od dalje ekspanzije, a lideri u "evropskoj porodici" insistiraju na tome da će buduća proširenja zavisiti od mogućnosti bloka da u sebe integriše nove, uglavnom, siromašnije države, koje "kucaju na vrata". U toku su pregovori sa Hrvatskom i delimično sa Turskom, Makedonija je prihvaćena kao kandidat, iako pregovori o prijemu tek treba da počnu. Komesar za proširenje Oli Ren istakao je da "vrata neće biti zatvorena ni balkanskim državama" koje, kako je rekao "imaju jasnu evropsku perspektivu".
Ali, zamor od proširenja jasno je vidljiv. Neke stare članice EU uvele su ograničenja za radnu snagu državama koje su se pridružile bloku 2004. godine, a Rumuniji i Bugarskoj prete sankcije ukoliko se ne izbore sa korupcijom i organizovanim kriminalom. Iako Velika Britanija, Švedska i većine centralnih i istočnih zemlja žele nastavak proširenja EU, u "evropskoj porodici" je dogovoreno da nove države mogu biti primljene u blok samo ukoliko postojeće članice EU budu smatrale da one mogu da se izbore sa finansijskim, socijalnim i institucionalnim problemima, koji ih čekaju na tom putu. To se odnosi, kažu iz Brisela, na Tursku, Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu,Makedoniju, Albaniju i na Srbiju.
Mnogi evropski zvaničnici ističu da pre bilo kakvog daljeg proširenja treba rešiti problem usvanja novog evropskog ustava koji je EU potreban da bi, kako kažu, efikasno upravljala proširenom Evropom. Predlog novog evropskog ustava nisu prihvatili gradjani Holandije i Francuske, mnogi smatraju baš iz straha od ulaska pretežno muslimanske Turske u EU.
"Mi ne možemo izaći u susret svakoj državi koja želi da se pridruži", izjavila je namačka kancelarka Angela Merkel decembra prošle godine kada su lideri EU na sastanku u Briselu usvojili politiku usporavanja daljeg proširenja.
Sličan stav imaju i Luksemburg, Belgija i Holandija, a donekle i Francuska.