Odlaganje donošenja odluke o statusu Kosova u Savetu bezbednosti imalo bi teške posledice po regionalnu stabilnost, izjavio je u Vašingtonu Soren Jesen-Petersen, stručni saradnik Instituta za mir i nekadašnji šef UNMIK-a. Na panel diskusiji u centru Vudro Vilson, Jesen-Petersen i profesor sa univerziteta za nacionalnu odbranu Stiven Majer analizirali su plan specijalnog izaslanika UN, Martija Ahtisarija, iznoseći često suprotstavljena mišljenja.
Bivši šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen smatra da je Marti Ahtisari sastavio najrealističniji mogući plan u nastojanju da prebrodi jaz izmedju Beograda i Prištine, ali da je nedostatak tog plana što ne pruža dovoljno jasnu definiciju kosovskog statusa. Profesor Stiven Majer, medjutim kaže da je, osim što eksplicitno ne pominje državnost, plan veoma jasan:
"Ne bih se složio da postoji nejasnoća kada je u pitanju krajnji cilj. Mislim da je od početka kristalno jasno šta je cilj Ahtisarija, Rohana, i čitavog tima, kao i Kontakt grupe i glavnih igrača u Evropi i SAD, i zato je Beogradu tako teško da prihvati situaciju u kojoj ne može da pobedi, a Priština se pokazuje “pristupačnom i konstruktivnom”, jer je u poziciji pobednika. Priština zna da će joj, ako ispravno odigra svoje karte, sve samo pasti u krilo.”
Soren Jesen-Petersen kaže da bi Ahtisari, u propratnom pismu uz konačnu verziju svog plana, mogao da definiše status kao “nadgledanu nezavisnost”, ali da postoji opasnost da dodje do zastoja u donošenju rezolucije u Savetu bezbednosti.
“Odlaganje posle 8 godina nedefinisane situacije na Kosovu bilo bi veliki rizik u vreme kada je uprava UNMIK-a postala neodrživa, upravo zbog nejasnoće statusa. Drugi rizik je što bi odlaganje moglo da dovede do podela u medjunarodnoj zajednici, u Kontakt grupi koja je do sada bila jedinstvena, ali i EU gde ima nekoliko zemalja koje nisu spremne da se slože sa ostatkom Unije oko forme nezavisnosti. Time bi se Kosovo i region bez ikakve sumnje - destabilizovali”
U daljem toku odredjivanja kosovskog statusa velika nepoznanica je– stav Rusije. Jesen-Petersen kaže da je preuranjeno govoriti o potezima Moskve jer Ahtisarijev predlog još nije predstavljen Savetu bezbednosti.
“Ne mislim da je bilo koja zemlja sa pravom veta tako neozbiljna da odluči šta će učiniti pre nego što vidi samu rezoluciju. Kontakt grupa je do sada bila ujedinjena a Rusija je svesna svoje odgovornosti. Ne mislim da će, ako je Srbija rešena da bude izolovana po tom pitanju, Rusija biti spremna da joj se pridruži u izolaciji. Svaki potez da se odloži odluka ili krene ka rešenju drugačijem od Ahtisarijevog predloga će destabilizovati čitav region. To je velika odgovornost i snažno verujem da je nijedna članica Saveta bezbednosti neće olako shvatiti, a posebno ne one sa pravom veta”
Stiven Majer, pak, podseća da će se Rusija, u odredjivanju svog stava, rukovoditi prvenstveno sopstvenim interesima i možda tražiti odredjenu “pogodbu” sa Zapadom za svoju podršku.
“Ako Rusija uloži veto, vraćamo se za pregovarački sto, sve su opcije opet otvorene, a šta će onda učiniti EU? Rusija nije jedina nervozna zemlja. Grčka, Španija i Kipar se nelagodno osećaju prema rešenju koje bi bilo nametnuto.”
Analizirajući Ahtisarijev plan, i Majer i Jesen-Petersen su došli do zaključka da su, davanjem institucionalnih prava opštinama, u nameri da se zaštiti srpska manjina, predlogom zapravo konsolidovane etničke podele, što je Majer uporedio sa sadržinom Dejtonskog sporazuma. Kada je reč o mogućnosti podele Kosova, Jesen-Petersen je istakao da bi podela bila “katastrofalno rešenje” jer bi time došlo do izolacije dve trećine Srba koji žive južno od Ibra.
Profesor Majer, medjutim, kaže da ne vidi zbog čega bi se Srbi u južnim delovima osećali bolje u slučaju nezavisnosti čitavog Kosova. On dalje navodi da bi, ako Kosovo dobije nezavisnost, Srbi severno od Ibra mogli da se odvoje, a premijer Milorad Dodik raspiše referendum u Republici Srpskoj.
Jesen-Petersen, s druge strane, ukazuje na potrebu konstruktivnog ponašanja Beograda. “Masovnog iseljavanja Srba sa Kosova neće biti ako Beograd to ne bude želeo, a neće biti ni pokušaja podele, ako Beograd to ne bude želeo” ističe Jesen-Petersen.