Bivši kosovski premijer i jedan od bivših zapovednika OVK Ramuš Haradinaj izjavio je u četvrtak pred Haškim tribunalom da nije kriv za zločine nad Srbima i Romima na Kosovu 1998. za koje je optužen, rekavši da je "uvredjen" optužbama.
"Časni sude, izjašnjavam se da nisam kriv i veoma sam uvredjen ovim optužbama", rekao je Haradinaj pošto mu je sudija Alfons Ori pročitao 21 izmenjenu i dopunjenu tačku optužnice.
Sudija je upozorio Haradinaja da samo odgovara na pitanja i da bez dozvole ne daje dodatne komentare. Kooptuženi Idriz Baljaj i Ljah Brahimaj izjavili su, takodje, da su "nevini".
Sudjenje Haradinaju i kooptuženima počeće pred Haškim tribunalom idućeg ponedeljka, 5. marta. Ratnog komananta OVK u području Dečana, Haradinaja optužnica u 37 tačaka tereti za progon, prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva, silovanje, zlostavljanje, okrutno postupanje, uništavanje imovine i nezakonito pritvaranje. Medju žrtvama navedenim u optužnici su 19 Albanaca, koje je OVK smatrala kolaboracionistima, 18 Srba, 13 Roma, tri Crnogorca i jedan Musliman.
Haradinaj se dobrovoljno predao Tribunalu 5. marta 2005. odmah pošto je podneo ostavku na dužnost premijera Kosova. Tribunal ga je u junu 2005. pustio na privremenu slobodu do početka sudjenja u rodno selo Glodjane, kod Dečana, gde je tokom rata bio i njegov štab OVK. Kasnije mu je bilo dozvoljeno i da kao lider Alijanse za budućnost Kosova javno nastupa u ograničenoj meri.
Tužilaštvo se tome protivilo, uz argument da i samo prisustvo Haradinaja na Kosovu uznemirava svedoke i žrtve. Neki od svedoka optužbe su, u medjuvremenu, odbili da se pojave na sudjenju Haradinaju pred Tribunalom. Haradinaj se u pritvor Tribnala vratio u ponedeljak, 26. februara, a Baljaj i Brahimaj početak sudjenja dočekali su u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu.
Petrič: Bilo predviđeno da se sporazum iz Rambujea "preispita i revidira"
U nastavku sudjenja bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću i petorici kooptuženih za zločine na Kosovu, o neuspelim pregovorima u Rambuje u Rambujeu i Parizu svedočio je tadašnji posrednik EU Volfgang Petrič.
Petrič je izjavio da je na kraju pregovora u Rambujeu u februaru 1999. delegacija SRJ bila spremna da pregovara o stranom vojnom prisustvu na Kosovu, ali da je u nastavku konferencije u Parizu odbila da o tome razgovara. Austrijski diplomata posvedoči je da su svi u Rambujeu politički deo sporazuma smatrali utanačenim, a da je srpska strana nagovestila i da je će u Parizu biti spremna da razgovara i o stranom vojnom prisustvu na Kosovu, u okviru primene dogovorenog.
On je ocenio da se u Beogradu tokom tri nedelje pauze dogodilo nešto zbog čega je srpski tim "potpuno promenio stav" i u Parizu odbilo da pregovara o vojnoj primeni sporazuma, što je početkom marta nagovestio Milan Milutinović. Petrič je tvrdio i da mu je Milutinović prethodno u Rambujeu rekao da bi eventualna intervencija NATO izazvala "masakr na Kosovu", što je on shvatio kao upozorenje da će žrtve biti Albanci.
Svedok je rekao i da su SAD u Rambujeu nudile albanskoj strani referendum o nezavisnosti Kosova u roku od tri godine, ali da je EU sprečila da to udje u konačni predlog sporazuma. Kao ključno u tom predlogu, Petrič je označio to što se o statusu Kosova nije moglo odlučivati bez Beograda, što, kako je napomenuo, tamošnje vlasti nisu shvatile.