Rešenje kosovskog pitanja je tema koja je danas u Briselu okupila predstavnike nevladinih organizacija, analitičare, nezavisne novinare te predstavnike Saveta ministara EU. Za jedne je aktuelni trenutak samo korak u složenom procesu traženja konačnog rešenja, za druge nezaustavljivi proces na čijem kraju je nezavisnost, a za treće izazov Evropskoj uniji da punim angažovanjem pomogne Kosovu u približavanju Briselu i demokratskim standardima.
Kosovo je pitanje od kojeg nema uzmaka- ni za njegove stanovnike, ni za Srbiju, ni za region ni za Evropsku uniju, složili su se danas svi učesnici okruglog stola koji je u organizaciji Evropskog centra za političke studije iz Brisela, okupio političke analitičare, predstavnike nevladinih organizacija, nezavisne novinare i predstavnike zvaničnog Brisela. Aleksandros Janis je član Direktorata za Zapadni Balkan Savjeta ministara EU smatra:
"Pitanje kosovskog rešenja je poslednje otvoreno pitanje u procesu dezintegracije Jugoslavije. Nije reč samo o političkoj oceni- reč je o jedinom preostalom mestu u regionu čiji status je još uvek nejasan, i zbog toga je i rezlolucija UN-a i obaveza da svetske organizacije da vodi proces koji bi trebao da reši kosovski status. Sa druge strane, neodrživ je status quo, neodrživa je sadasnja situacija...Pre svega, za EU će uspešno rešenje kosovskog pitanja biti ono koje će da učvrsti regionalnu stabilnost. Rešenje za Kosovo je, u stvari, pitanje regiona, pitanje Balkana, i u tom smislu, pitanje Evrope. Uz ovo, rešenje kosovskog pitanja je rešenje konsolidacije demokratije u regionu - na Kosovu, u Srbiji, kod njihovih suseda".
Novinar Tim Džuda, autor knjiga o Kosovu i balkanskom regionu, je uveren da eventualni izostanak rezolucije Saveta bezbednosti o konačnom kosovskom statusu, neće zaustaviti proces- samo će značiti realizaciju scenarija koji on naziva "najgorom mogućom opcijom":
"Tada će, verujem, Kosovo da proglasi nezavisnost a Amerika , Velika Britanija i još neke zemlje će to da priznaju. U tom slučaju će Ahtisarijev plan da propadne, neće biti nikakve zaštite za Srbe i ostale manjine na Kosovu, neće biti EU misije na Kosovu, niti će biti medjunardone civilne kancelarije, slične Visokom predstavniku u BiH, biće to poptpuno drugačiji scenario".
Gerald Knaus iz Evropske stabilizacijske inicijative ukazuje na ekstremno lošu ekonomsku situaciju na Kosovu- visoku nezaposlenost, slabe investicije i proizvodnju. On zato traži da se status Kosova reši što pre kako bi na red došla ekonomska pitanja:
"To što kosovske perspektive ne izgledaju preterano obećavajuće, ne bi se smelo upotrebiti kao argument da ne treba rešiti kosovski status. Ekonomski razvoj zavisi od činjenice da UN nisu mogle to da reše, kao što iz ove perspektive izgleda da će to teško rešiti i kosovska vlada. Ali što se prije vlada u Prištini fokusira na ekonomska i socijalna pitanja, zajedno sa EU, time rastu šanse. Zato mislim da je dobra strategija da se što pre dodje do statusa kako bi u prvi plan došla i ekonomska pitanja".
Ivan Vejvoda je izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, a danas u Briselu je izrazio uverenje da će Ahrisarijev papir doživeti u Njujorku još neke izmene i prilagodjenja, što će učiniti da bude moguć kompromis Beograda i Prištine, kompromis u kojem će se obe strane morati ponečeg odreći.