Islamistički pokreti širom sveta, posebno na Bliskom istoku, dobijaju na snazi i prilogadjavaju se novoj političkoj stvarnosti uprkos decenijama suzbijanja i političke izolacije.
Islamističke grupe su raznovrsne organizacije: njih čine umereni, miroljubivi elementi ali i fundamentalisti predani rigidnoj interpretaciji islama, kao i militantni džihadisti koji pribegavaju sili da bi ostvarili svoje ciljeve. U nekim slučajevima, države koje se bore protiv terorizma, svrstavaju sve te grupe u jednu istu kategoriju dok mediji često daju o njima pogrešnu sliku. Medjutim, od suštinske je važnosti da se pravi jasna razlika, kaže Nejtan Braun iz Karnegijeve fondacije za medjuanrodni mir.
“Ima pokreta koji operišu unutar sistema i koji žele da budu legitimni; ima i onih koji deluju u ilegali sa ciljem da ruše sistem. Neki rade i jedno i drugi, kao na primer libanski Hezbolah koji učestvuje u vladi ali ima i svoje oružano krilo. Raznorodnost se ogleda i u njihovoj idelogoiji - da li zagovaraju šarijatsko pravo ili su orijentisati na društvena i kulturološka pitanja.”
Većina stručnjaka se slaže da je delovanje islamističkih pokreta oblikovano i decenijama političke izopštenosti, represije i medjusobne netrpeljivosti u zemljama kao što su Sirija, Egipat, Alžir i Tunis. Popularnosti tih grupa doprinosi državna represija, kaže Šerifa Zuhur iz Instituta za strateške studije pri vojnom koledžu u Pensilvaniji.
“Tu je politička netolerancija od strane vlasti. Mada većina običnih ljudi ne želi nasilje i ne želi da ih nasilničke islamističke grupe koriste kao štit, neki ljudi ipak gaje simpatije prema tim grupama jer ih vlasti proganjaju, hapse, muče i to je deo problema.”
Mnoge islamističke grupe su usvojile nejasne platforme u nastojanju da izbegnu kontrolu i represiju, što doprinosi sumnjičavosti o njihovim ciljevima. Medjutim, neke grupe počele su da se otvaraje kao rezultat novog poimanja demokratije i slobode u redovima njihovih umerenih lidera novije generacije medju kojima ima i naprednih mislilaca, ukazuju neki analitičari. To nije slučaj i sa militantim grupama, kaže Erik Braun iz Instituta Hadson, koje fokus stavljaju na dva pitanja - strategiju džihadista i rastući jaz imedju sunita i šiita.
“Jasno je da je pobuna radikalnog šiitskog elementa izazvala reakciju sunita. To rivalstvo, koje danas vidimo na ulicama Bagdada, verovatno će definistati kako će buduće generacije islamskih intelektualaca i ideologa videti svet i strateško okruženje u kojem deluju i kako će odredjivati svoje ciljeve.”
Šta budućnost donosi islamističkim grupama u mnogome zavisi od toga da li će se one okrenuti militantnom džihadu ili postati umerene islamske stranke koje deluju unutar političkog sistema. Mnogi analitičari se nadaju da će novi lideri umerenih grupa imati veće političko učešće u društvu jer bi, po njima, ono podstaklo i druge islamiste da prihvate umerenije stavove. Šerifa Zuhur smatra da će umerene grupe nastaviti da jačaju ali izražava zabrinutost zbog pravca kojim bi mogli da krenu militantnije nastrojeni elementi.
“Možda će na nekim mestima nestati da bi se ponovo pojavili negde drugde, gde pritajene ćelije rade na širenju svoje misije i nastavljaju džihad. Nadam se da te grupe neće postati šira baza islamista.”
Da li će matične snage umerenih islamista uspeti da nadjačaju nasilnički nastrojene elemente u svom okruženju ostaje da se vidi. Mnogi analitičari veruju da to zavisi od toga da li će vlasti u zemljama u kojima tih grupa ima biti neprijateljski nastrojene prema njima ili će im omogućiti veće učešće u političkom životu.