Administracija predsednika Buša ponovila je danas da raketni odbrambeni sistem koji planira da razmesti u Centralnoj Evropi nije usmeren protiv Rusije. Taj komentar usledio je nakon upozorenja da bi Moskva mogla da se povuče iz sporazuma o smanjenju naoružanja iz vremena hladnog rata, ukoliko Sjedinjene Države realizuju taj plan.
Zvaničnici su naveli da je Rusija bila konsultovana na različitim nivoima o američkom planovima i namerama u vezi sa odbrambenim štitom i dodali da su zbunjeni učestalim jetkim komentarima iz Moskve o predvidjenom sistemu.
Bušova administracija saopštila je prošlog meseca da je počela zvanične pregovore sa Poljskom i Češkom Republikom o osnovnim elementima o postavljanju sistema protivraketne odbrane u tim zemljama.
Taj sistem, rekli su zvaničnici, bio bi namenjen zaštiti Evrope i Sjedinjenih Država od pojedinačnih projektila ili manje grupe balističkih projektila iz takozvanih «otpadničkih» zemalja, i ni na koji način ne bi neutralisao ili predstavlljao pretnju ruskom nuklearnom arsenalu. Medjutim, ruski predsednik Vladimir Putin u govoru 1. februara na konferenciji za novinare u Moskvi i u kasnijem govoru u Minhenu, osudio je američki plan i najavio da će odgovoriti na veoma efikasan način.
Danas su ruske novinske agencije citirale šefa ruskog generalštaba, generala Jurija Balujevskog, koji je rekao da bi Moskva mogla da se povuče iz sporazuma iz 1987. o smanjenju raketa srednjeg dometa u Evropi ukoliko se razmesti sistem protivraketne odbrane.
U razgovoru sa novinarima, portparol državnog sekretarijata Šon Mekormak izjavio je da ne zna da li je najnovije rusko upozorenje i formalno dostavljeno Sjedinjenim Državama ali je ponovio da antiraketni sistem ne predstavlja pretnju Moskvi.
«Planovi o sistemu protivraketne odbrane nisu ni na koji način namenjeni Rusiji. Njihov cilj je da pomognu da se zaštite Sjedinjene Države i njihovi prijatelji i saveznici od projektila iz otpadničkih zemalja kao što je Iran. Mi smo u stvari ponudili saradnju Rusiji o pitanjima protivraketne odbrane. Ta ponuda o saradnji još uvek važi. Znam da su Rusi reagovali na to. Ne mogu da vam kažem tačno zašto, ali razlog nije nedostatak objašnjenja i uveravanja,» rekao je Mekormak.
Prema američkom planu, grupa od oko deset projektila za presretanje bila bi bazirana u Poljskoj i povezana sa osetljivim radarskim sistemom u susednoj Češkoj Republici. Američki zvaničnici za odbranu izjavili su da bi razmeštanje moglo da se završi do 2012, kada bi, kako se veruje, Iran mogao da dodje do projektila dalekog dometa.
Ubrzo nakon što je predsednik Buš stupio na dužnost 2001., njegova administracija ubrzala je nastojanja na razvojo ograničenog protivraketnog sistema, čiji elementi se grade na Aljasci. Domaći protivnici tog programa od više milijardi dolara, u Kongresu i drugde, navode da bi on mogao da ima destabilizujuće efekte i da je malo verovatno da će biti operativno efikasan.