Senator Barak Obama danas je i zvanično objavio da se kandiduje za predsednika SAD. Njegove pristalice veruju da je Obama idealan kandidat da osvoji glasače u zemlji koju sve više odlikuje multikulturalnost.
U januaru je Barak Obama formirao komisiju koja će proceniti njegove šanse na predsedničkim izborima – što je prvi korak u izbornoj trci.
«Razgovaraću sa ljudima širom zemlje, želim da slušam njihove stavove i saznam više o zazovima sa kojima se suočavamo kao zemlja, o mogućnostima koje leže pred nama, i ulozi koju predsednička kampanja može da odigra u uspostavljanju većeg jedinstva u zemlji».
Nakon što je testirao političke vode, senator iz Ilinoja je sada spreman da se zvanično uključi u trku kao kandidat za predsednika SAD. Njegova poruka, harizma i životna priča privukli su pažnju glasača. Ankete pokazuju da je on jedan od favorita za nominaciju Demokratske partije u predsedničkoj trci 2008.
Obama je rodjen na Havajima. Majka mu je Amerikanka, belkinja a otac Kenijac. Posle razvoda roditelja, Obama koga su u detinjstvu zvali Beri, preselio sa sa majkom i očuhom u Indoneziju. Akma Solihin je zamenik direktora osnovne škole u koju je išao budući senator.
«Beri je ovde išao u školu od trećeg do petog razreda a onda se vratio u SAD.»
Saman, koji se kao i mnogi Indonežani predstavlja samo jednim imenom, radio je za Obaminog očuha vozeći dečaka do škole. On kaže da je «Barak bio veoma pametan dečak, sa dvostorukim obrazovanjem. Išao je u indonežansku osnovnu školu ali takodje imao dopisne kurseve iz SAD», kaže Saman.
Obama se sa 10 godina vratio na Havaje, a kaže da su iskustva iz detinjstva doprinela njegovoj multikulturalnoj perspektivi i današnjem pogledu na svet. Izabran u Senat 2004. godine, Obama je trenutno jedini afro-američki senator. U 45-oj godini doživeo je meteorski uspon i postao nacionalna politička zvezda. Bio je još relativno nepoznat kada je izazvao oduševljenje svojim govorom na Demokratskoj konvenciji 2004. godine, kada je pričao o svom afričkom nasledju.
«Roditelji su mi dali afričko ime – Barak – što znači blagoslov – verujući da u tolerantnoj Americi ime ne može da vam bude prepreka uspehu».
Mnogi analitičari kažu da Obamina popularnost u anketama odražava promenu političkog miljea u Americi, ali i svojevrsnu «smenu straže» medju crnačkim političkim liderima. Do nedavno, mnogi crnački političari započeli su karijeru boreći se protiv rasnih nepravdi u pokretu za gradjanska prava. Ali danas, mnogi, poput Obame, imaju diplome najprestižnijih univerziteta, i rade kao pravnici i zakonodavci.
Uprkos afričkom nasledju, ankete pokazuju da bi jedan od najvećih izazova za Obamu moglo da bude upravo privlačenje crnačkih birača. U novijoj anketi ABC-a i Vašington Posta, u podršci Afro-amerikanaca Obama zaostaje za svojom rivalkom iz Demokratske partije, Hilari Rodam Klinton. Medjutim, lobista Enton Gan veruje da će vremenom crni birači sve više podržavati Obamu.
«Činjenica je da on trku za Belu kuću počinje sa mnogo umerenije pozicije od recimo Džesija Džeksona, Širli Čizom ili Kerol Mosli Braun. On kampanju počinje iz centra, umesto da dolazi iz jednog segmenta populacije, samo Afro-Amerikanaca, a tek onda pokuša da se kreće ka sredini. Zato mislim da će mu to izuzetno pomoći.»
Kongresmen Čarls Rendžel se slaže.
«Stvara se osećaj rasnog ponosa na afro-američkog kandidata, baš kao što su, pretpostavljam, Irci bili uzbudjeni kada je Džek Kenedi bio kandidat.»
U prošlosti, crnački kandidati za predsednika koristili su nacionalnu pažnju da bi izrazili svoje stavove, ali nikada nisu smatrani ozbiljnim takmičarima. Kada je reč o Baraku Obami, politički analitičari kažu da je on ne samo ozbiljan kandidat već i da bi zaista mogao da bude izabran za sledećeg predsednika Sjedinjenih Država.
