SAD se nadaju da će Srbija konstruktivno učestvovati u daljim konsultacijama sa specijalnim izaslanikom UN, Martijem Ahtisarijem, u nastojanju da obezbedi što bolje životne uslove za kosovske Srbe, kaže pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, Danijel Frid.
U razgovoru sa novinarima u Stejt Dipartmentu, Frid je izrazio nadu da će narednih nekoliko nedelja biti period intenzivnih i plodnih razgovora, ističući kako Vašington veruje da će medjunarodna zajednica ostati jedinstvena u podršci rešenju koje je pošteno, primenjivo i koje pomaže celom Balkanu da ostvari evropsku budućnost.
Danijel Frid ističe da je predlog Martija Ahtisarija, koji Vašington podržava, pokušaj da se prebrodi jaz između Beograda i Prištine u rešavanju kosovskog pitanja. Smatra da nijedna strana nije ostvarila svoje maksimalističke ciljeve i poziva na pažljivo čitanje detalja Ahtisarijevog plana. U njima se, kaže Frid, nalaze temeljne garancije za očuvanje položaja srpske manjine, verskog i kulturnog nasledja.
«Ne znam šta će Srbija uraditi. Nadam se da će, kakva god da je njena pozicija o kosovskom statusu, ozbiljno učestvovati u razgovorima sa Ahtisarijem i dati svoje komentare. Kosovski Srbi bi takodje trebalo da dobiju priliku da iznesu svoje stavove, a to će teško učiniti bez podrške Beograda. Radi se o njihovim životima i i trebalo bi da imaju priliku da saopšte svoje stavove. U Srbiji tek počinje debata. Ne znam kako će se završiti, ali posle dugog perioda negiranja, Srbija počinje da realistično sagledava opcije...», kaže Frid.
Frid kaže da «nema razloga da sumnja u reč premijera Koštunice i predsednika Tadića, koji su rekli da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova»:
«Pitanje je - da li su oni spremni da učestvuju u razgovorima o detaljima odredbi koje štite srpsku zajednicu? To je važno, bez obzira na konačan status. SAD i NATO nisu učinili ono što su učinili 1999. da bi promovisali bilo čije nacionalističke ciljeve. I kosovski Albanci shvataju da buduće Kosovo mora da bude mutlietničko i da prava Srba moraju da budu zagarantovana. Takodje je tačno da ne možemo očekivati od srpske zajednice da se prosto oslanja na takve garancije i da ona očekuje od medjunarodne zajednice da sprovede i nadgleda te odredbe. Zato se nadam da će Srbija saradjivati sa Ahtisarijem, bez obzira na njen stav o konačnom statusu, kako bi se osiguralo da životi Srba, srpska zajednica i njeno istorijsko prisutvo budu očuvani. Ne očekujem i ne insistiramo na tome da predsednik Tadić ili premijer Koštunica zauzmu položaj o konačnom statusu Kosova koji je za njih nemoguć, ali se nadam da će dobro i ozbiljno saradjivati sa medjunarodnom zajednicom u sferama koje sam pomenuo».
Frid je izrazio uverenje da će medjunarodna zajednica ostati jedinstvena u procesu rešavanja kosovskog statusa. Na pitanja o stavovima Rusije i mogućnosti da Moskva uloži veto na Ahtisarijev plan u Savetu bezbednosti, visoki zvaničnik Stejt Departmenta odgovorio je da je Rusija od početka procesa produktivan član Kontakt grupe.
«Tačno je da je Rusija izrazila zabrinutost u pogledu konačnog rešenja i na Rusima je da izraze svoje stavove. Međutim, takodje verujem da Rusija ne želi da vidi krizu na Balkanu. Moskva je od početka jasno stavila do znanja da prava srpske manjine na Kosovu moraju da budu zaštićena i da ta zaštita trebalo da uključi odredbe o verskim institucijama, manastirima... Athisarijev plan to donosi. Ako Rusija želi, imaće svako pravo da kaže da su njeni napori doneli ozbiljne i dobre rezultate za srpsku zajednicu. Alternativa nejedinstvenoj medjunarodnoj zajednici je mnogo gora situacija na Balkanu za sve» poručio je Frid.
Na pitanje kakvu poziciju očekuje od zemalja regiona ako budu morale da se opredeljuju prema nezavisnosti Kosova i time rizikuju zahladjenje odnosa sa Beogradom, Frid kaže:
«To pitanje će važiti i za Beograd, koji će morati da načini neke teške izbore uprkos onome što govori sada. Trebalo bi da pitate susedne zemlje, ali koliko znam, one u principu podržavaju Ahtisarijev plan. Makedonija ga podržava, Bugarska ga veoma podržava, Rumnija je više rezervisana, Crna Gora je veoma podržala Ahtisarijev proces, njihova gledišta imaju težinu, Grčka je zabrinuta zbog posledica po Srbiju i oni su vrlo efikasan zagovornik srpskog puta u Evropu i cenimo njihove napore u tom smeru. Bosanska vlada nije nikada nagovestila da je status quo poželjno rešenje. RS govori različite stvari... Činjenica je da nema automatskog i lakog odgovora, bez rizika.»
U Ahtisarijevom predlogu se ne pominje reč nezavisnost. Na pitanje šta je podsticaj za albansku stranu, Frid kaže da je Ahtisari izabrao ovakvu formulaciju svog plana, kako bi se svi fokusirali na njegove detalje, a ne simbole.
«Za sada, Ahtisari predvidja razgovore o praktičnim pitanjima. Rukovodstvo kosovskih Albanaca ima dobru ideju o tome kako stvari stoje, preostalo je malo misterije, znamo o čemu govorimo, ali za sada razmotrimo praktične korake. Nadam se da će i kosovski Albanci i Srbi i Beograd saradjivati sa Ahtisarijem i dati konkretne predloge», rekao je Frid.
Zamenik američkog državnog sekretara podvukao je da je za Vašington status quo na Kosovu neodrživ i da je neophodno da stanovnici i Kosova i Srbije dobiju jasnu predstavu o svojoj budućnosti. On je naglasio da Srbija zaslužuje svoju evropsku budućnost, i da u tome ima podršku EU i SAD.
Danijel Frid ponovio je da je uveren da se mišljenje srpske javnosti o Kosovu menja, da se otvara debata sa različitim stavovima o tom pitanju, a da pojedine ličnosti počinju da javno iznose mišljenje, koje mnogi Srbi iskazuju u privatnim razgovorima.