Ukoliko i kada do nje dođe, pandemija ptičijeg gripa bi, po svemu sudeći, ubijala ljude prebacujući se na nekontrolisani odgovor imunog sitema. To tvrde naučnici, koji su proučavali virus gripa star skoro 90 godina, u nadi da će pronaći način kako da se bore protiv današnjeg virusa. Izveštava Džesika Berman.
S željom da bolje shvate zbog čega bi pandemija virusa ptičijeg gripa H5N1 mogla da bude toliko smrtonosna, naučnici su proučavali španski grip koji je 1918. godine ubio 50 miliona ljudi, od kojih su mnogi bili zdrave, mlade odrasle osobe. Naučnici su modifikovali virus s početka 20. veka u jednoj laboratoriji u Vinipegu, u Kanadi, ne bi li ga učinili genetički sličnim virusu H5N1, a zatim su modifikovanim virusom zarazili sedam majmuna. Eksperiment je trebalo da traje tri nedelje, ali su majmuni već posle osam dana bili suviše bolesni da bi nastavili da žive
"Virus je toliko uticao na njih da smo morali da ih uspavamo", objašnjava Joširo Kavaoka, virolog sa Univerziteta Viskonsin, koji je predvodio istraživanje objavljeno u časopisu "Nature", odnosno "Priroda".
Za razliku od drugih oblika virusa ptičijeg gripa, koje imuni sistem podjednako kontroliše, Kavaoka i njegovi saradnici otkrili su da je njihov model gripa iz 1918. godine stimulisao nekontrolisani odgovor imunog sistema.
"Teška oboljenja pacijenata iz 1918. godine i životinja inficiranih tim virusom posledica su konstantne replikacije virusa, što je dovelo do neuobičajene reakcije imunog sistema", dodaje Kavaoka.
Istražitelji tvrde da to može da pomogne da se shvati zbog čega je toliko mnogo mladih ljudi umrlo od gripa 1918. Njihovi zdravi imuni sistemi su u stvari pokretali virus. Koautor studije Majkl Kace (Katze) sa Univerziteta Vašington, kaže da uprkos ovom istraživanju niko ne može da predvidi šta bi se moglo dogoditi prilikom naredne pandemije gripa.
"Mislim da je izuzetno važno da razvijemo modele životinja sa ovim visoko patogenim virusima, tako da ih imamo pri ruci, ukoliko dođe do nove epidemije ili pandemije. U tom slučaju bismo imali testirane lekove, vakcine, bili bismo bolje pripremljeni. Mislim da zbog toga sve ovo i radimo", zaključuje Kace.