Predsjednik Buš i njegovi najbliži saradnici danas su odmah krenuli u kampanju čiji je cilj da se skeptični zakonodavci na Kapitol Hilu i američka javnost uvjere u ispravnost i djelotvornost nove strategije za Irak, koju je predsjednik predočio u sinoćnjem obraćanju naciji.
Svjedočeći pred Odborom za spoljnu politiku američkog Senata, državni sekrtar Kondoliza Rajs kazala je da će povećanja broja vojnika koje je predložio predsjednik biti praćeno intenzivnijom diplomatskom inicijativom. Kazala je da Iračani moraju da preuzmu odgovornost za bezbjednost u svojoj zemlji i poručila Siriji i Iranu da prestanu da destabilizuju region.
Upozorenje Teheranu i Damasku sinoć je u svom govoru izrekao i sam predsjednik, a načelnik združenog generalštaba, general Piter Pejs u Senatu je jasno kazao da to nikako ne znači “direktne napade na te države” i da će američki vojnici isključivo djelovati unutar iralkih granica.
Sekretar za odbranu Robert Gejts rekao je odgovarajući na pitanja novinara da će se slanje dodatnih 20.000 vojnika u Irak biti postepeno i da se trenutno vidi kao privremena mera. "Niko međutim sa sigurnošću ne može da kaže koliko dugo će taj privremeni raspored novih snaga trajati", kazao je Gejts.
I on je baš kao i državni sekretar Rajs, jasno naglasio značaj akcije iračkih snaga koje bi trebalo da obuzdaju sektaško nasilje i stabilizuju Bagdad, upozorivši da će Vašington budno pratiti da li premijer Maliki ispunjava svoja obećanja da će se neselektivno odnositi prema svima koji potpiruju nasilje i krše zakone.
Neki od ključnih republikanskih zakonodavaca, među kojima je i senator iz Arizone sa predsjedničkim ambicijama, Džon Mekejn, podržali su predsjednkov plan, ali su protivnici i danas glasno kritikovali predsjednikovu viziju.
Predsjedavajući senatskog odbora za unutrašnju politiku, demokrata Džozef Bajden opisao je Bušovu novu strategiju kao tragičnu grešku, a ne odgovor na probleme u Iraku.
Lideri većinskih demokrata u Senatu i Predsatavničkom domu planiraju da pozovu na glasanje o neobavezujućoj rezoluciji kako bi se javnosti predočilo protivljenje zakonodavaca Bušovom novomm planu.
Među protivnicima ima i republikanaca.
Jedan od najglasnijih, senator Čak Hejgl iz Nebraske danas je na senatskom pretresu kazao kako bi nova Bušova strategija za Irak, ukoliko počne da se primjenjuje, bila najopasnija spoljnopolitička greška od vremena Vijetnamskog rata.
Predsjednik će narednih danas svakako morati da zasuče rukave kako bi ubijedio skeptike na Kapitol Hilu, ali i javnost koja u većini ne odobrava njeguvu aktuelnu politiku prema Iraku.
I najnovije sistraživanej koje su sproveli list Vašingtonm post i TV mreža ABC ukazuje da se 61 odsto amerikanaca inicijalno protivi ideji o slanju dodatnih 20.000 vojnika u Irak.
Bez dodatnih trupa iz Britanije i Australije
Objava predsednika Buša da šalje gotovo 22,000 dodatnih vojnika u Irak dobila je mešovite ocene širom sveta – od podrške i razumevanja do široko rasprostranjene skepse. Dopisnik Glasa Amerike Sonja Pejs javlja se iz Londona sa pregledom svetskih reakcija.
Nova strategija predsednika Buša za Irak bila je u centru intenzivne pažnje medija danima pre nego što je održao govor u Vašingtonu u sredu uveče. Zato, njegov plan da pošalje više od 20,000 novih vojnika u Irak kako bi pokušali da uguše pobunjeničko i sektaško nasilje nikoga nije iznenadio, a reakcije su - pomešane.
Britanski sekretar za spoljne poslove, Margaret Beker, pozdravila je to saopštenje, ali je dodala da će Britanija morati da donese sopstvene procene i odluke.
«U ovom trenutku, mi ne nameravamo da šaljemo dodatne vojnike u Irak,» rekla je Beket.
U razgovoru sa novinarima Beket je navela da Britanija radi na tome da Iračanima postepeno preda kontrolu nad oblastima u kojima operišu britanske snage, naime u Basri na jugu zemlje. Britanski mediji mnogo su oštriji u svojim ocenama Bušove strategije. List «Indipendent» ocenio je da Džordž Buš šalje svoje vojnike u «iračku grobnicu», dok je «Gardijan» novu strategiju američkog predsednika nazvao «njegovim poslednjim potezom».
Reakcije u Iraku su takodje pomešane. Neki visoki zvaničnici pozdravili su Bušovu odluku. No, obraćajući se novinarima u Bagdadu, vladin portparol Ali Dabah, pre svega se koncentrisao na ono što će Iračani uraditi, i što moraju da urade.
On je rekao da se nastavljaju pripreme za puni prenos odgovornosti za održavanje bezbednosti na iračke snage, kada situacija to dozvoli. Dabah je naveo da će strane trupe ostati pod kontrolom iračkih snaga, dodajući da će Iračani, kada budu spremni, zatražiti od multinacionalnih snaga da napuste zemlju.
Kako što se očekivalo, protivljenje Bušovom planu izrazile su pristalice radikalnog šiitskog sveštenika Moktade Al Sadra, čija se vojna milicija Mahdi krivi za veći deo sektaškog nasilja. Mešovite reakcije stižu i od običnih Iračana. Neki kažu da se nadaju poboljšanju situacije. Medjutim, reporter Glasa Amerike Džim Rendl razgovarao je sa nekoliko ljudi u severnom gradu Irbilu, i mnogi od njih, kao što je ovaj čovek koji se predstavio kao Jusuf, sumnjaju da će se stanje popraviti.
“Nismo optimisti zbog dolaska novih američkih vojnika u Irak, jer ništa neće promeniti probleme u Iraku – ništa”.
Takav skeptičan stav preovladjuje i u drugim delovima Bliskog istoka, kao što dopisnik Glasa Amerike Čalis Mekdonou javlja iz Kaira.
“Razgovarajući sa analitičarima sa Bliskog istoka, ono što najčešće čujem jeste da ljudi ne veruje da je moguće vojno rešenje za krizu u Iraku. Oni smatraju da je jedino pravo rešenje – političko, i da ono treba da se pronadje regionalnim pristupom,” kaže Mekdonou.
U Aziji je snažna podrška novoj američkoj strategiji stigla od lojalnog saveznika predsednika Buša, australijskog premijera Džona Hauarda.
“Moramo da razmotrimo šta bi bile posledice napuštanja Iraka u okolnostima koje se doživljavaju kao poraz Zapada.”
S druge strane, reakcije Kine bile su uzdržane. Portparol ministarstva inostranih poslova, Liu Djiančao obratio se novinarima u Pekingu.
On je rekao da razvoj situacije u Iraku pogadja čitav region, te da se Kina nada da će Irak “što ranije postići mir i stabilnost”.
Medjutim, portparol ministarstva inostranih poslova u Pekingu je dodao da postizanje tog cilja pre svega zavisi od samih Iračana.