Izraz “zlatni padobran” koristi se na engleskom za izdašne otpremnine koje se isplaćuju menadžerima kompanija prilikom odlaska u penziju, ali i smenjivanja zbog ne baš najbolje obavljenog posla.
Zlatni padobran je ovih dana dobio i direktor velikog lanca Home Depot, koji prodaje kućne potrepštiine. Njegova otpremnina od 210 miliona dolara garantuje mu dosta ugodan život medju nezaposlenima, ali takodje podstiče mnoga pitanja o tome da li su tave nagrade opravdane.
Robert Nardeli je angažovan 2000. godine da dodje na čelo Home Depot-a lanca trgovina za kućne potrepštine u vrednosti od više milijardi dolara. Tokom svog mandata, Nardeli je zgrnuo lično bogatstvo od 150 miliona dolara, a sada prilikom odlaska, dobija 210 miliona dolara u vidu gotovine, akcija i drugih beneficija. Poslovni kolumnista “Njujork Tajmsa”, Džo Nosera, kaže da je otpremnina u tom iznosu bila deo Nardelijevog ugovora.
“Pre šest godina kompanija nije bila u sjajnoj situaciji. Bila im je potrebna transformacija. Želeli su istaknutu ličnost, energičnu superzvezdu.”
Pod Nardelijem, Home Depot je udvostručio profite, ali su akcije kompanija pale za sedam odsto, dok su akcije konkurenata porasle za 185 odsto. Džo Nosera kaže da je na godišnjem sastanku upravnog odbora došlo do erupcije ogorčenja.
“Mogu da vam kažem da je ovo bio jedan od najviše diktatorskih sastanaka kojima sam prisustvoavao. Niko nije mogao da govori više od jednog minuta, a Nardeli je odbio da odgovara na pitanja.”
Izdašne otpremnine poznate kao zlatni padobrani su sve uobičajenija pojava u velikom biznisu. Prošle godine, Henk Mekkinel napustio je posao na čelu farmaceutske kompanije Fajzer, čije akcije su opale za 41 odsto. Njegova otpremnina iznosila je 200 miliona dolara. Stiven Kroford je dobio 32 miliona dolara posle samo 106 dana na čelu investicione banke Stenli Morgan, a Li Rejmond director naftne korporacije Ekson Mobil otišao je u penziju sa otpremninom od 400 miliona dolara. Lorens Mišel, predsednik Instituta za ekonomsku politiku u Vašingtonu, optužuje američku poslovnu elitu da koristi svoj privilegovani status da bi uspostavila, kako je on naziva, klepto-ekonomiju odnosno ekonomiju lopova.
“Čelnik jedne veće kompanije sada zaradjuje 260 puta više od običnog radnika. Pre 20-ak godina taj raspon je bio 35 puta, pre 40 godina 25 puta. Mislim da nije potrebno da plaćamo ljude toliko da bi ujutro ustali iz kreveta i otišli na posao.”
Iznos otpremnine kompanije utvrdjuje njen upravni odbor. Takozvani zlatni padobrani se često pravdaju potrebama konkurencije sa drugim kompanijama kako bi se angažovali najtalentovaniji menadžeri. Medjutim, Lorens Mišel podseća da profite kompanija u krajnjoj liniji stvaraju akcionari, zaposleni i potrošači.