Zakonodavci iz Demokratske stranke i formalno preuzeli kontrolu u oba doma američkog Kongresa, nakon 12 godina republikanske dominacije. Da li će oni biti u stanju da svoju skromnu brojčanu nadmoćnost iskoriste za usvajanje zakona za koje se zalažu - ostaje da se vidi. Kako piše ukazuje Piter Fedinski, mnogo toga će zavisiti ne samo od sposobnosti Demokrata da se izdignu iznad stranačkih nego i ličnih interesa.
Već je poznato šta je Demokratama prvi zadatak: povećanje minimalne nadnice, smanjenje interesne stope za studentske kredite, proširenje istraživanja bazičnih ćelija i kontrola profita korporacija u energetskom sektoru. I sve to žele ostvare tokom prvih 100 sati zasedanja Kongresa! Medjutim, predsednik ima pravo da uloži veto na zakonske mere sa kojima se ne slaže, a Demokrate nemaju dovoljnu većinu da eventualni veto nadglasaju. U autorskom tekstu objavljenom u listu Vol strit džornal pre par dana, predsednik Buš nudi saradnju u dvostranačkom duhu ali i upozorava zakonodavce sledećim rečima: ”Ako odluče da usvajaju zakone samo zarad politike, to znači da su se odlučili za zastoj.“ O tome politički analitičar Ejmi Volter kaže:
”Poruka predsednika Demokratama glasi: niste sami u Kongresu; kao predsednik imam moć i moji planovi mora da se ispoštuju".
Analitičari kažu da je predsednik verovatno spreman da prihvati povećnje minimalne nadnice i reformu sistema socijalne zaštite. Ali, suprotno Demokratama, on se protivi povećanju poreza i istraživanju bazičnih ćelija. Vrlo je verovatno i da njegov očekivani predlog o povećanju obima američkih snaga u Iraku izazove kontroverziju. nekoliko uglednih Demokrata sa predsedničkim ambicijama protivi se svakom povećanju broja vojnika, ukazuje Brus Ridel iz vašingtonskog instituta Brukings.
”Svi znaju da će to pitanje biti usko povezano sa predsedničkim aspiracijama, jer će svi na povećanje obima snaga gledati iz perspektive predsedničkih izbora 2008.“
Analitičari očekuju da će Demokrate nadzirati politiku Bele kuće prema Iraku i drugim važnim pitanjima preko zakonodavnih odobra. Urednik lista ”Hil“ koji se bavi Kongresom, Bob Kjusak, smatra da uspeh Demokrata zavisi od sposobnosti nove predsednice Predstavničkog doma, Nensi Pelozi, da kontroliše lične interese i planove čelnih ljudi u tim odborima. Pelozijeva je već obzananila da američki birači zahtevaju promenu u radu Kongresa:
”Traže od nas da krenemo novim pravcem i integritet vratimo u Vašington. Pod našom kontrolom kongres će biti najiskrenije, najotvorenije i najmoralnije zakonodavno telo u našoj istoriji.“
Analitičar Kjusak kaže da Amerikanci očekuju od Demokrata da usvoje reformu etičkog kodeksa, mada bi mnogi zakonodavci voleli da se i ne primaju tog posla.
«Uvek je teško sprovesti reforme u domenu pravila lobiranja i etičkog kodeksa jer to znači da Kongres mora sam sebe da nadzire. Mnogi zakonodavci ne vole ta pravila i ne vole da ih se strogo pridržavaju.“
Ne treba zaboraviti da je Kongres nesavršena institucija u kojoj se ideal o političkoj saradnji često sudara sa realnošću stranačkih interesa. Kongresu u novom sastavu predstoje dve godine tokom kojih će se utvrditi intenzivnost tih sudara.