Džems Maršal je januara 1848. kopao jedan jarak u Sater Fortu u Kaliforniji, kada je zapazio da nešto svetluca. To je podstaklo najveću zlatnu groznicu u istoriji. Gotovo 160 godina kasnije, Njujork – grad u kojem su sada, u Federalnoj banci, najveće rezerve zlatnog novca na svetu – domaćin je najveće izložbe ovog dragocenog metala.
Zlato je sinonim za bogatstvo, lepotu i status…Povećava pohlepu, izaziva patnje i dovodi do rata i ubijanja…Isopava se, topi i lije u mnogo oblika, veličina i vrednosti…Gusari su pljačkali ta njega, sportisti su obarali rekorde, ai muzičari žude za njim…Ipak, «ono» je i dalje toliko dragoceno, raznovrsno, tako skupo i i dalje veoma retko da kustos u američkom Prirodnjačkom muzeju Džems Vebster kaže da bi ukupna količina koja postoji na svetu mogla da stane u jednu prostoriju.
«Kada bi moglo da se prikupi, što naravno nije slučaj, ali ako bi moglo da se oblikuje u jednu masu, to bi mogla da bude kocka stranice dvadesetak metara. Isto tako, da kažemo drugačije, stalo bi u šezdesetak kamiona, što i nije toliko mnogo», kaže Vebster.
Naravno, reč je o zlatu, koje je sada glavna atrakcija u američkom Prirodnjakom muzeju, u kojem je predstavljena istorijska veza između ljudi i ovog dragocenog materijala.
«Zajednice i kulture održavaju ovu veoma blisku vezu sa zlatom više od šest hiljada godina i ono što je interesantno je da traganje za zlatom traje veoma dugo», kaže Vebster.
To traganje za zlatom kroz epohe je osvetljeno reflektorima iza debelih staklenih zidova u muzeju. Među eksponatima su takozvana «Kortezova čizma», najveći grumen zlata koji je ikada pronađen u zapadnoj hemisferi, do retkih zlatnika izvučenih iz olupina španskih galija. Od dervnih vremena u Turskoj, sve do savremenog Holovuda, zlato je izlagano na različite načine. Osim predstavljanja istorijskih predmeta, izložba ima i edukativne elemente. Na njoj je predstavljen prirodni proces nastanka jednog od najtraženijih metala na svetu.
Džordž Miling Stenli, koji radi za Zlatni svetski savet i koji je mežu prvima posetio izložbu – u prostoriji potpuno pokrivenoj listovima zlata – objašnjava da oko 78 odsto zlata koje se iskopa, postaje nakit i kaže da je izložba zapravo slavljenje različitih osobina i načina upotrebe zlata.
«Eksponati na ovoj izložbi u muzeju obuhvataju vizir sa kacige koju je nosio Nil Armstrong kada se iskrcao na Mesec. Vidite divnu zlatnu boju, ali to nije napravljeno zbog lepote. Napravljeno je zbog funkcionalnosti. Najbolje odbija toplotu, najbolje reflektuje radijaciju i bilo je najsigurniji materijal koji je mogao da se upotrebi za štitinike za ove ljude koji putuju u svemir. Tu se radi i o tome da se zlato ne jedini ni sa čim što može da se pronađe u atmosferi i ta njegova bioinertnost mu daje zaprepašćujuću listu medicinskih i naučnih mogućnosti upotrebe. To su ta jedinstvena svojstva zbog kojih je zlato toliko jedinstveno», kaže Miling.
Izložba je i interaktivna i omogućava posetiocima da stanu na vagu i vide koliko bi zlata vredeli po današnjim tržišnim cenama. Izložba «Zlato» je otvorena prošlog meseca, na završetku godine u kojoj su cene ovog dragocenog metala dostigle rekord.
«Proteklih godina, zlato je ušlo u modu kao investicija, a vratilo se u modu i kada govorimo o nakitu. U tom smislu, ova izložba je zaista pravoremena», kaže on.
Izložba će u Prirodnjačkom muzeju u Njujorku biti otovrena do kraj afebruara, a ond aće krenuti na turneju po Sjedinjenim Državama i svetu.
