Robert Legvold, ekspert za Rusiju na univerzitetu Kolumbija u Njujorku, smatra da ti odnosi nisu više tako srdačni kao što su bili u junu 2001. kada se Buš prvi put sastao sa Putinom i rekao: «Pogledao sam ga u oči i mogao sam da osetim njegovu dušu.»
«Mislim da nagoveštaj sa tog susreta kasnije nije ostvaren. Ipak, verujem da je tokom narednih susreta, čak i posle invazije na Irak odnosi Buša sa Putinom ostali srdačni i da su njih dvojica ostvarili izvestan stepen uzajamnog poverenja, ali da on nije bio onako dubok kao što su možda očekivali.»
Majk Mekfol, sa univerziteta Stenford u Kaliforniji, se slaže da je u medjuvremenu došlo do zahladjenja izmedju Buša i Putina.
«Buš i njegova ekipa su razočarani Putinovom politikom. Oni su napravili pogrešnu procenu. Smatrali su da imaju boljeg saveznika u Putinu nego što se on pokazao i zaista su iznenadjeni do koje mere se okrenuo protiv demokratije.»
Analitičari ukazuju da je pored niza poteza u unutrašnjoj politici, ono što je zaista dovelo do ozbiljnog zahladjenja u odnosima Moskve sa Vašingtonom i Zapadom generalno, bila smrt bivšeg oficira KGB-a i Putinovog kritičara, Aleksandra Litvinjenka. Litvinjenko je umro u Londonu 23. novembra od posledica trovanja radioaktivnom supstancom polonijum 210. Litvinjenko je optužio Kremlj da je umešan u njegovo ubistvo, što je Putin, inače i sam, bivši agent KGB-a, lično demantovao. Piter Redavej, takodje stručnjak za Rusiju, kaže da raste sumnja da je otrov kojim je ubijen Litvinjenko stigao iz Rusije.
«Nije jasno ko je naredio trovanje, ali ima dosta sumnji da je to učinio sam Putin, ili neko u njegovom okruženju u Kremlju. Prethodno ubistvo hrabre novinarke, Ane Politkovskaje, koja je imala dvojno američko-rusko državljanstvo, doprinelo je rastućem podozrenju i odbojnosti prema Putinu i njegovoj vladi u američkoj administraciji, koja smatra da više ne može da ima poverenja u rusku administraciju.»
Analitičari ukazuju i na druga područja tenzija Vašingtona i Moskve. Majk Mekfol pominje nastojanje Irana da se domogne nuklearnog oružja, a tu je i nuklearni arsenal same Rusije i pitanje da li je on dovoljno bezbedan da bi se sprečilo da neki njegovi delovi ne padnu u ruke teroristima. Kada se radi o budućnosti, eksperti ne veruju da će doći do poboljšanja američko ruskih odnosa tim više što se oba predsednika prilbližavaju kraju svojih mandata i što će napustiti položaje posle izbora 2008. godine. Analitičari takodje ukazuju da je predsednik Buš sada u daleko slabijoj poziciji da utiče na politiku pošto će demokratska stranka imati kontrolu nad oba doma Kongresa. Vladimir Putin nema takve probleme pošto njegov politički blok ima kontrolu u oba doma ruskog parlamenta.