Danas je u Moskvi srpski ministar energetike Radomir Naumov potpisao sa ruskim Gazpromom memorandum o razumevanju o izgradnja 400 km dugog gasovoda kroz Srbiju. Taj projekat je vredan milijardu dolara. A zahvaljujući sve većem izvozu nafte i gasa, Kremlj postaje sve sigurniji u svojim odnosima sa međunarodnim partnerima. Neki eksperti ukazuju da bi Evropa mogla da bude spremna na ustupke spoljno-političkim zahtevima Rusije, kako bi obezbedila energetske zalihe tokom ove zime.
Danas je Rusija manje nego što je bila proteklih nekoliko vekova, ali profesor sa univerzitate Harvard, Martin Goldman, kaže da energetski resursi čine tu zemlju uticajnijom nego ikada ranije.
"Tvrdim da je Rusija sada uticajnija nego što je ikada bila tokom carističke ere ili u periodu Sovjetskog Saveza", kaže Goldman.
Rusija je je prevazišla Saudijsku Arabiju kao najveći svetski proizvodjač nafte. Prihodi od nafte su doveli do trgovinskog suficita 2005. od 120 milijardi dolara i - Rusija skoro da nema stranog duga. Evropa se u velikoj meri oslanja na rusku energiju, a baltičke zemlje i neke istočno-evropske uvoze sve potrebne količine gasa iz Rusije.
Profesor Goldman kaže da Kremlj ima dugu istoriju korišćenja energetskih zaliha za unapređenje svojih spoljno-političkih ciljeva. Sovjetski Savez je bezbroj puta prekidao dostavu energetskih zaliha Jugoslaviji za vreme vladavine Tita, Izraelu posle sukoba na Sinaju, Kubi, Finskoj, Ukrajini. Moskva sada radi na proširenju svojih energetskih tržišta širom sveta što bi moglo da ima vidnog uticaja na Kinu, kaže Goldman i dodaje:
"Kao što su Evropljani postali zavisni od Rusije za dostavu gasa, ako se izgradi gasovod do Kine, i ona će im se ubrzo u tome pridružiti".
Robert Hanter, bivši američki ambasador u NATO, kaže da je jedan od velikih izazova našeg vremena da se Kremlj privoli da saradjuje sa spoljnjim svetom, umesto što pokušava da dominira pretnjama.
"Rusija bi na svoju budućnost trebalo da gleda kao velika zemlja, koja igra konstruktivnu ulogu, bez da izaziva druge. Trebalo bi da bude konstruktivna u odnosu na Ukrajinu, Gruziju, energetske zalihe, svetku priviredu ...”, ističe Hanter.
Goldman smatra da bi energetski monopol mogao da ima velike posledice po Evropsku uniju čije članice sve više zavise od Rusije da bi zadovoljile svoje energetske potrebe.
"Ne verujem da će energetska konzervacija pokazati rezultate. Ne verujem da će Evropljani biti jedinstveni, čak i ako pokušaju. Mislim da će Rusi koristiti podeljenost Evropljana".
U međuvremenu, Kremlj uporno tvrdi da ne želi da svoje energetsko preimućstvo koristi za unapredjenje svojih strateških ambicija u evro-azijskom regionu.