Predsednici Srbije i Crne Gore Boris Tadić i Filip Vujanović, kao i predsedavjući Predsedništva BiH Nikola Radmanović potpisali su, u sedištu NATO-a u Briselu, okvirni sporazum o pristupanju tri zapadnobalkanske države Partnerstvu za mir.
U govoru na sednici Severnoatlantskog saveta, predsjednik Srbije je rekao da ulazak njegove zemlje u program NATO-a predstavlja samo prvi korak u procesu koji će kulminirati potpunom integracijom regiona u NATO. Tadić je rekao da "danas počinje novo poglavlje u istoriji demokratskih sloboda u jugoistočnoj Evropi".
"Ovo je kraj izolacije ne samo za Srbiju, već i druge zemlje u regionu. Balkan bio deo problema u prošlosti, posebno u jezivoj deceniji devedesetih. Nove inicijative i novi odnosi sa NATO-om će doprineti stabilnosti i prosperitetu regiona u budućnosti. I dalje imamo neke probleme u regionu, ali smo optimističmni da ćemo ih rešiti i da ćemo doprineti stabilnosti Evrope. To je naš plan", rekao je Tadić.
Crnogorski predsednik Filip Vujanović se danas zahvalio NATO-u na odluci da pozove Crnu Goru da se pridruži Partnerstvu za mir i poručio da će Podgorica nastaviti da bude pouzdan partner.
“Ovu odluku smatramo priznanjem našeg ubrzanog demokratskog i napretka u reformama u sektoru odbrane i bezbjednosti koje smo do sada postigli".
Vujanović je istovremeno, podsećajući da su crnogorski vojnici, u periodu kada je Crna Gora bila kraljevina i nezavisna država, učestvovali u mirovnoj misiji, najavio nastavak te tradicije.
“Ova tradicija nas još više obavezuje da nastavimo da doprinosimo plemenitim ciljevima očuvanja mira”, naveo je Vujanović koji smatra da članstvo u Partnerstvu za mir predstavlja solidnu osnovu za jačanje bezbednosti i ekonomske stabilnosti Crne Gore, kao i snažan podstrek za nove investicije, ekonomska partnerstva i sveukupni razvoj.
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer takođe je rekao kako se nada da će 2007. godina biti godina novog početka za Srbiju i region, ali je ponovio da Beograd mora da završi saradnju sa Haškim tribunalom.
"Alijansa takođe očekuje od Srbije da u potpunosti sarađuje sa Međunarodnim sudom u Hagu. To je i dalje je pozicija NATO-a, bila je pre Rige i ostaje i posle Rige. Mi ćemo pažljivo posmatrati napore koje po ovom pitanju Srbija čini", kazao je Shefer.
Generalni sekretar Alijanse dodao je da "NATO u potpunosti podržava napore UN-a da se nađe rešenje za status Kosova" i da će nastaviti da ohrabruje sve strane u tom procesu da budu što konstruktivnije.
Govoreći o saradnji sa Hagom predsednik Srbije je kazao da je "moralni imperativ da se svi haški begunci, a posebno Ratko Mladić, lociraju, uhapse i izruče Hagu".
"Srbija 21. januara izlazi na izbore i nadam se da će nova demokratska vlada biti apsolutno posvećena izručivanju svih optuženih za ratne zločine", rekao je Tadić.
"Podvlačim da će Srbija sarađivati sa Tribunalom kako bi se ovaj proces završio. To znači da ćemo uhapsiti sve optužene i poslati ih u Hag. Tako mi vidimo saradnju sa Hagom. Tako vidimo naša pravila i vrednosti. To ne činimo zbog budućeg članstva u EU i NATO-u, već zbog naših vrednosti, naše zemlje i naših građana", kazao je Tadić.
Jap de Hop Shefer je izražavajući zadovoljstvo zbog pristupanja Crne Gore, ocenio da njen ulazak predstavlja “istorijski trenutak za jednu staru naciju i mladu demokratiju”.
Reagovanja u Beogradu
U Beogradu se ističe da je najveća korist od ulaska u Partnerstvo za mir činjenica da je Srbija tako postala partner moćnih saveznika.
Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da pristupanje Srbije Partnerstvu za mir predstavlja ne samo prvi formalan korak ka uključenju u evroatlantske integracije, već i priznanje za do sada ostvarene rezultate u reformi i demokratizaciji zemlje. Ostvaren je jedan od najznačajnijih strateških spoljnopolitičkih ciljeva Srbije, čime su stvoreni uslovi za jačanje bezbednosti i saradnje na Balkanu na novim osnovama, a svim zemljama regiona otvorena je jasna evroatlantska perspektiva, kaže se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Profesor Fakulteta civilne odbrane Zoran Dragišić ukazuje da je Partnerstvo za mir zapravo program u koji stupaju države, a ne vojske. Najveći deo programa je civilne prirode tako da svi segmenti srpskog društva mogu imati koristi od pristupanja pogramu Partnerstvo za mir, rekao je Dragišić i naveo da su vidljive koristi mogućnost pristupanja obrazovnim programima i pokretanje vojne industrije. Što se tiče političkih koristi, to je da se Srbija posle ulaska u Partnerstvo za mir prepoznaje kao stabilnija država, rekao je Dragišić.
Govoreći o mogućim otporima ulasku Srbije u Partnerstvo za mir savetnik predsednika Srbije Bojan Dimitrijević rekao je da političko nerazumevanje u opozicionim krugovima može biti veći problem nego unutar Vojske koja je to jedva dočekala.
Posle prijema u Partnerstvo za mir predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković zvanično je zatražio od predsednika Prlamentarne skupštine NATO-a Berta Kundersa da Srbija pređe iz statusa posmatrača u status pridruženog člana te organizacije.
A Ministarstvo spoljnih poslova Srbije obavestilo je javnost da će u ponedeljak 18. decembra u zgradi Ministarstva odbrane biti otvrena Kancelarija NATO-a za odnose sa Srbijom čiji će glavni zadatak biti da sprovodi sporazuma o tranzitu snaga NATO-a.