Mada Srbija nije u potpunosti ispunila uslove saradnje sa Haškim tribunalom, sutra će njen predsednik u Briselu potpisati okvirni sporazum za pristupanje programu NATO-a “Partnerstvo za mir”. Naš sagovornik, savetnik Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu Kongresa, Robert Hand, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem prvo se osvrnuo na to pitanje, a zatim i na saradnju Beograda sa Hagom.
HEND: Potpisivanje sporazuma o pristupanju Srbije ”Partnerstvu za mir” odražava činjenicu da je u regionu, kao celini, postignut napredak. Makedonija i Albanija su postigle progres na putu učlanjenja u NATO, uključujući Crnu Goru, pa i do izvesne mere Bosnu i Hercegovinu i Srbiju. Mada Srbija nije ispunila uslove saradnje sa Hagom, na samitu u Rigi izražena je želja da region krene napred i da se pomognu demokratske snage Srbije. Medjunarodna zajednica smatra da su ovo osetljiva vremena za region: predstoje odluke o Kosovu i drugim pitanjima i postoji iskrena želja da Srbija uspe u svom tranzicionom periodu.
GLAS AMERIKE: Da li ulazak Sribje u “Partnerstvo za mir” predstavlja pozitivnu političku promenu u odnosu SAD prema Srbiji?
HEND:To je tačno i time će se još više učvrstiti odnosi izmedju dve zemlje. Mada se ja ne slažem sa tom odlukom, bojim se da će u Beogradu preovladati izluzija da pitanje saradnje sa Hagom više nije važno, što svakako nije slučaj. Kao što znate ”Partnerstvo za mir” je osnovano sa ciljem da se pomogne zemljama u tranziciji, ali to ne znači da je pitanje saradnje sa tribunalom sada irelevantno. Zabrinjavaju me neki komentari iz Beograda da je vršenje pritiska na Srbiju u pogledu saradnje sa Hagom kontraproduktivno. Uslovaljavnje je još uvek na snazi i tu obavezu bi Beograd treblo da ispuni; ne samo kao medjunarodnu obavezu, već -- kako je to rekao ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković -- radi ”časti Srbije i radi dobra zemlje“. Kada se ispuni saradnja sa Hagom, mislim da će to biti pobednički scenario i za Vašinigton i za Beograd. To će označiti nagli uspon u bilateralnim odnosima dve zemlje.
GLAS AMERIKE: Neki misle da će se učlanjenjem Srbije u ”Partnerstvo za mir“ ograničiti uloga komandnog kadra vojske Srbije?
HEND: Ne verujem u to. Ulaskom u “Partnerstvo za mir” ili NATO zemlja se ne odriče svog suvereniteta ili odluka o svojoj nacionalnoj bezbednosti. Medjutim, ulaskom u ”Partnerstvo za mir” Srbiji će biti pomognuto u domenu bezbednosti što će osigurati da vojna struktura funkcioniše pod demokratskim uslovima. Svakako će se promeniti priroda strukture vojske Srbije, pa možda i osoblje, ali nikakva ograničenja neće biti nametnuta. Medjutim, svakako se očekuje da Srbija, nakon svog nedavnog kontroverznog istorijskog perioda, bude odgovoran partner.
GLAS AMERIKE: Ukoliko Srbija uhapsi Ratka Mladića, da li će to obeležiti kraj daljeg uslovljavanja?
HEND: Od Beograda se očekuje potpuna saradnja sa Hagom. Naravno, slučaj Ratka Mladića se posebno naglašava, pošto on simbliše problem nasledja kojeg Srbija treba da reši. Imate i druge optužene za ratna zlodela, kao što su Radovan Karadžić i nekolicina drugih koji se kriju u Bosni ili Srbiji ili drugde. U svakom slučaju Mladić je prioritet, posebno zbog masakra u Srebrenici. Ako on bude uhapšen i prebačen u Hag, mislim da nema razloga da se ne ispune i ostale obaveze da bi se ostvarila potpuna saradnja sa Hagom.