Pred sam početak prazničnog odmora, američki Kongres je odobrio zakonski akt koji omogućava sprovođenje ugovora o američko-indijskoj civilnoj nuklearnoj saradnji. Taj akt, koji označava veliku promenu u nuklearnoj politici Sjedinjenih Država, sada ide u Belu kuću na potpis predsedniku Bušu.
Dok kritičari i dalje tvrde da će ugovor mžda biti fatalni udarac za Sporazum o neširenju nuklearnog oružja, pristalice kažu da je on ključan za novu etapu američko-indijske saradnje. Revizija Zakonskog akta o atomskoj energiji će posle tri decenije omogućiti Sjedinjenim Državama da prodaju Indiji nuklearno gorivo i reaktore, uprkos tome što Indija nije potpisala Sporazum o neširenju nuklearnog oružja. Predsednik Buš, koji je prvi predložio dogovor 2005, rekao je da mu je kongresno odobrenje prioritet, jer Indija zaslužuje priznanje za energično podržavanje neširenja nuklearnog oružja. Međutim, kongresmen iz Nju Džerzija, demokrata Raš Holt, oštro se usprotivio američko-indijskom sporazumu.
«Doći će trenutak za pisanje istorije širenja oružja za masovno uništavanje. A mi ćemo da se osvrnemo i vidimo kada je ovim sporazumom prekinuta poslednja nit režima neširenja nuklearnog oružja.»
Demokrata Tom Lantos, koji dolazi na čelo Odbora Predstavničkog doma za odnose sa inostranstvom, kaže međutim da ugovor sa Indijom neće biti štetan za Sporazum o neširenju nuklearnog oružja.
«Ovaj zakonski akt je tačna suprotnost nuklearnoj proliferaciji. On prvi put u istoriji otvara za međunarodnu kontrolu sve indijske sadašnje i sve buduće civilne nuklearne pogone. To je kontrolna mera.»
Kako god bilo, protivnici tvrde da će sporazum, koji takođe treba da pomogne Indiji da izdvoji sredstva za energetski razvoj, osloboditi nuklearno gorivo i materijale za proizvodnju dodatnih oruđa. Demokrata Ed Marki kaže da je sporazum loš, da će da uništi sve napore uložene u neširenje i navodi predviđanja da će Indija da poveća proizvodnju nuklearnih bombi na 40 – 50 godišnje, što će, kako tvrde kritičari, naterati i Pakistan da poveća proizvodnju. Republikanac Henri Hajd, čije ime se dovodi u vezu sa verzijom zakonskog akta Predstavničkog doma, ne slaže se sa time.
«Ovo je izuzetan korak napred. Njime se priznaje nuklearna stvarnost Indije i to je veoma napredan korak.»
Razrađujući konačnu verziju zakonskog akta kojim se američki zakon menja da bi se legalizovao transfer tehnologije u Indiju, zakonodavci su uneli određene formulacije da bi umanjili strepnje. Novim aktom se traži da predsednik odluči da li je Indija obezbedila, kako se navodi, verodostojan plan za odvajanje civilnih i vojnih nuklearnih pogona i programa. Jedan od zahteva se odnosi na postizanje napretka Indije i Međunarodne agencije za atomsku energiju u pogledu detaljnijih inspekcija i saradnju sa Sjedinjenim Državama u pogledu globalnog sprečavanja širenja materijala za obogaćivanje i reprocesovanje uranijuma. Zakonom se takođe traži potpuno i aktivno učešće Indije u pokušajima Sjedinjenih Država da odvrate i izoluju Iran i, ako bude neophodno, uvedu mu sankcije zbog težnji da se dokopa oružja za masovno uništavanje.
