Predstojeća predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi i druge demokrate, isključuju mogućnost da bilo koji član njihove stranke zatraži da Kongres prekine finansiranje vojnih operacija Sjedinjenih Država u Iraku. Zagovornici takvog poteza kažu da bi sva sredstva koja zakonodavci odobre kada demokrate u januaru preuzmu kontrolu nad Kongresom, trebalo da se upotrebe za povratak američkih trupa kući.
Članica Predstavničkog doma Nensi Pelosi je jano iznela svoj stav na sastanku demokratskih zakonodavaca koji se se okupili da razmotre mogućnosti i budući stav prema Iraku. Pelosi je rekla da je na sastanku istaknuto da nema lakih odgovora na «veoma težak izazov» u Iraku, ali je svejedno iskazala čvrsto protivljenje bilo kakvom prekidu finansiranja.
«Apsolutno ne. Dozvolite mi da uklonim sve sumnje kod bilo koga, dokle god su naše trupe na opasnom zadatku, demokrate će ih podržavati. Međutim, imaćemo nadzor nad tim finansiranjem.»
Pelosi je zapravo odgovorila na novinarsko pitanje pošto je kongresmen iz Ohaja, Denis Kusinić, prethodno apelovao na kolege demokrate da ukinu finansiranje za Irak.
«Postoji li na svetu razlog zbog kojeg bismo izdvojili dodatnih 130 milijardi dolara? To bi zadržalo Sjedinjene Države u Iraku do sredine 2008.»
Kusinić je govorio o novom «dodatnm» zahtevu za Irak i Avganistan koji se očekuje da administracija predsednika Buša uputi na Kapitol Hil kada počne da zaseda novi, 110. Kongres i koji se procenjuje da će dostići čak 160 milijardi dolara. I dok odbacuju bilo kakvo kresanje finansiranja, demokratski lideri nagoveštavaju nameru da preokrenu ono što zovu dugačkim i štetnim periodom u kojem su većinski republikanci bez rezerve odobravali sve takve zahteve. To više neće biti slučaj kada Odbor za odobravanje sredstava Predstavničkog doma uskoro dobije demokratskog predsednika i kada troškovi postanu predmet strožije kontrole. Kongresmen Ram Emanuel, važan član predstojećeg demokratskog vođstva, predviđa da će sledeći zahtev administracije za finansiranje biti momenat koji će definisati novi Kongres.
«To će biti prelomni momenat za novi smer i kritičan momenat u pogledu načina na koji, kao zemlja, usmeravamo našu inostranu politiku i nacionalnu bezbednost i u Iraku i u Avganistanu.»
Izoštreniji nadzor će, pored ostalog, obuhvatiti pretrese o navodnoj šteti i prevarama kontraktora u Iraku, s ciljem da se ljudi – kako kaže Emanuel – pozovu na odgovornost. Međutim, u pogledu ukupnog rešenja za Irak, demokrate i dalje tvrde da će tražiti dvostranačka rešenja, što ističe i predstojeći vođa većine u Predstavničkom domu, Steni Hojer.
«Nadamo se da ćemo moći da radimo sa predsednikom, sa našim republikanskim kolegama, da bismo osigurali suštinske promene politike. Niko od nas ne želi neuspeh, niko ne želi neuspeh u Iraku. Ali niko ne želi da nastavi politiku koja ne samo da ne donosi rezultate, nego ostavlja naše mladiće i devojke u oružanim snagama u velikoj opasnosti.»
Novi smer u Iraku, prema shvatanju demokrata, obuhvatio bi premeštaj i izmenu američkih snaga u Iraku, razoružavanje milicija, međunarodnu konferenciju na kojoj bi se razmotrili stabilnost i obnova Iraka i dopunu iračkog Ustava da bi se umanjilo civilno trvenje.