Kada je u utorak jedan od ključnih vladinih funkcionera u Libanu ubijen na jednoj bejrutskoj ulici, mnogi su za ubistvo odmah optužili Siriju. Sirija je možda glavni osumnjičeni, ali postoje i drugi, manje očevidni na koje se može baciti sumnja.
Sirija je možda imala motiv da ubije libanskog ministra industrije Pjera Džemajela. On se protivio Siriji i podržvao nastojanja da se uspostavi tribunal pod pokroviteljstvom UN za sudjenje osunjičenima za prošlogodišnje ubistvo Rafika Haririja, još jednog antisirijskog političara. Sirija demantuje da je bila umešana u ta dva slučaja. Bliskoistočni analitičari kažu da je motiv možda bio da se destabilizuje libanska vlada. Premijer Fuad Siniora - koji je okrivio Siriju - predvodi krhku koalicionu vladu sastavljenu od sunitskih muslimana, Druza i maronitskih hrišćana. Šest prosirijskih i pro-Hezbolah ministara je prošle nedelje podnelo ostavku. Saradnik u vašingtonskom Institutu za bliskoistočna pitanja i stručnjak za arapsku politiku, Dejvid Šenker, ukazuju da ostavke, zajedno sa atentatom na Džemajela, dovode vladu blizu kolapsa.
“To je glavna motivacija. Prema ustavu, ako više od jedne trećine minsitara podnese ostavku ili napusti svoje položaje, ili ako su ubijeni, onda vlada pada. Upravo sada, ostavkom pristalica Hezbolaha, šest ministara je otišlo. Ubistvom Džemajela, imate sedam. Osam bi predstavljalo jednu trećinu vlade, a devet je više od trećine. Trebaju im samo još dve ostavke ili odlaska. Očekujem da će više ljudi biti ubijeno i da će biti više atentata na ministre.”
Neki analitičari medjutim kažu da ih vreme ubistva navodi da postave pitanje da li Sirija stoji iza Džemajelove smrti. Džemajel je ubijen upravo kada je Sirija obnovila odnose sa Irakom, što je predstavljalo važan diplomatski uspeh za Damask. Ovi analitičari smatraju da osumnjičenih ima na pretek. Pjer Džemajel je član istaktnute maronitske hrišćanske porodice. Medjutim, u maronitskoj zajednici postoji podela. Neki podržavaju Mišela Auna i njegov savez sa Hezbolahom, koji podržavaju Sirija i Iran. Drugi se svrstavaju sa Saadom al-Haririjem, sinom ubijenog bivšeg premijera. Fares Braizat, gostujući naučni saradnik u Centru za strateške i medjunarodne studije, u Vašingtonu, smatra da bi ta podela mogla da se produbi.
“Postoji definitivna podela unutar maronitske zajednice u Libanu. Da li je reč o internoj borbi koja je evoluirala i postala nasilna, u to nismo sigurni. Medjuitm, ne možemo da isključimo nijednu mogućnost. ”
Stručnjak za Siriju i ko-direktor Centra za mirovne studije na Univerzitetu Oklahome, Džošua Lendis, kaže da je ubistvo Džemajela mogao da izvrši i sam Hezbolah, možda u ima Sirije ili Irana. Medjutim, on ne isključuje mogućnost da je neka organizacija iz inostranstva, možda Al Kaida, odgovorna za ubistvo da bi se poremetilo svako moguće nastojanje SAD da zatraži pomoć Sirije i Irana radi stabilizovanja situacije u Iraku.
“Imate razne grupe Al Kaide. Neke su protiv Hezbolaha i one su upućivale pretnje sadašnjoj vladi. To su ljudi koji u veoma napetoj atmosferi, u ovom ogromnom ratu i delikatnoj igri, možda nastoje da profitiraju svojim uticajem.”
Ipak, većina analitičara veruje da je Sirija glavni osumnjičeni za ubistvo Pjera Džemajela, pošto, kako detektivi obično kažu, ima motiv, način i dobru priliku. Medjutim, Fares Braizat ukazuje da je, bez dokaza ili tvrdnje o odgovornosti, to sve ipak stvar spekulacije.