U Američkom institutu za mir, ovde u Vašingtonu, danas je održan skup na kojem je predstavljen izveštaj o stanju sektora bezbednosti na Kosovu. Inicijativu za sačinjavanje ovog izveštaja pokrenuo je bivši šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen, koji je bio i jedan od učesnika skupa.
Izveštaj koji će zvanično biti objavljen u decembru predstavio je koordinator tima za procenu stanja bezbednosnog sektora na Kosovu, britanski brigadni general u penziji Entoni Velč. Izveštaj je sačinjen na osnovu kompleksne i sveobuhvatne metodologije, koju su razradile agencije britanske vlade, a sproveden je u saradjnji sa UNMIK-om i vladom Kosova. Članovi tima održali su niz sastanaka sa predstavnicima gotovo svih lokalnih zajednica na Kosovu, konsultovali lokalne i medjunarodne eksperte i nastojali da dobiju reakcije gradjana putem pošte i u direktnim kontaktima. Cilj je bio da se prikupe podaci o stavovima stanovnika Kosova o izvoru nestabilnosti i izvorima pretnji bezbednosti i da se na osnovu toga sastave preporuke Vladi Kosova i medjuanrodnoj zajednici. Na osnovu obrade prikupljenih podataka, istraživački tim je došao do zaključka da u proseku stanovništvo Kosova najviše brine nezaposlenost - 19 odsto i siromaštvo – 18 odsto, kao i neredovnost u snabdevanju električnom energijom - 8 odsto, dok na etničko nasilje otpada samo 4 odsto.
Medutim, medju pripadnicima srpske manjine rezultati su drugačiji – 20 odsto smatra kao glavnu pretnju bezbednosti etničko nasilje, po 15 odsto nezaposlenost i siromaštvo, i 11 odsto - terorizam. Na osnovu tih rezultata istraživački tim je došao do zaključka da je ekonomska nestabilnost u korenu bezbednosnih problema na Kosovu i da pothranjuje političku nestabilnost i probleme korupcije i organizovanog kriminala. Ipak, Entoni Velč se na kraju svog izlaganja posebno osvrnuo na jednu od preporuka tima - koje su uglavnom zamišljene kao smernice za buduću vladu Kosova posle odredjivanja konačnog statusa, a to je osnivanje male odbrambene formacije, odnosno armije Kosova, uz istovremeno ukidanje Kosovskog zaštitnog korpusa.
“Mi predlažemo formaciju od samo dve i po hiljade ljudi. Ta formacija trebalo bi da zameni sadašnji Kosovski zaštitni korpus i da bude regrutovana iz redova pripadnika svih etničkih grupa. Sadašnji članovi Kosovskog zaštitnog korpusa bi mogli da postanu članovi nove odbrambene formacije, ali im taj status ne bi bio garantovan, a medjunarodna zajednica bi nadgledala proces regrutovanja.”
Velč je dodao da bi nova odbrambena formacija Kosova trebalo da dobije punu podršku medjunarodne zajednice u obuci, koja bi se odvijala pod nadzorom KFOR-a, kao i pomoć u finansiranju, uključujući i finansiranje razmeštanja ili penzionisanja sadašnjih pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa čiji broj je dvostruko veći od broja pripadnika predložene odbrambene formacije. Ta formacija bi, po Velču, tek za nekoliko godina, pod stalnim nadzorom medjunarodne zajednice eventualno prerasla u ministarstvo odbrane i redovne vojne snage. Velč je dodao da je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, upoznat sa ovom preporukom i da će ona najverovatnije biti uključena u njegov predlog Savetu bezbednosti UN.
Bivši šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen osvrnuo se na razloge za sačinjavanje ovog izveštaja napomenuvši da je, po preuzimanju dužnosti 2004. godine smatrao da je neophodno sagledavanje bezbednosne situacije na Kosovu, posle nasilja u martu te godine, i u cilju njegovog stabilizovanja. Soren Jesen Petersen je takodje rekao da je smatrao da je neophpdno da se pitanje statusa stavi na dnevni red medjunarodne zajednice jer je to po njegovom mišljenju bio najbolji način da se poboljša bezebdnosna situacija čije nezavidno stanje, kako smatra, u velikoj meri pothranjuje neizvesnost.
“I pitanje snabdevanja strujom i glavni bezbebednosni problem prema ovom izveštaju - to jest nezaposlenost razlog su da moramo da krenemo dalje bez odlaganja u pogledu rešavanja statusa. Jedino definisanje statusa će moći da obezbedi izvesnost koju traže i Svetska banka i medjunarodni donatori i investitori, koja je neophodna da bi ekonomija Kosova mogla da ide napred i da bi pitanje nezaposlenosti moglo da se reši.”
Soren Jesen Petersen je naglasio da smatra da bi što skorije rešenje statusa Kosova bilo u interesu svih strana pošto Srbi na Kosovu strahuju u pogledu budućnosti, dok Albanci strahuju od povratka u prošlost i nije realno očekivati da će potpuna saglasnost moći da bude postignuta. Jesen-Petersen je takodje ukazao da bi rešenje bez odlaganja, posle izbora u Srbiji, po njegovom mišljenju bilo i u interesu Beograda koji bi mogao da se okrene unutrašnjim reformama i nastavku procesa približavanja evroatlantskim institucijama.