Saradnica Glasa Amerike Debora Tejt razmatra kako bi prelazak Kongresa u ruke demokrata mogao da utiče na američku spoljnu politiku, pre svega prema Iraku.
Ispitivanja američke javnosti pokazala su da su ovomesečni kongresni izbori u velikoj meri predstavljali referendum o Bušovoj administraciji i njenoj politici prema Iraku. Iako su demokrate podeljene oko toga šta učiniti, mnogi istaknutiji članovi Demokratske stranke zalažu se za fazno povlačenje američkih snaga. Demokratski senator iz Mičigena, Karl Levin, trebalo bi da preuzme položaj predsedavajućeg senatskog Odbora za oružane snage:
”Većina demokrata smatra da bi trebalo da izvršimo pritisak na Belu kuću da započne fazno povlačenje iz Iraka, kroz četiri do šest meseci. Time bismo jasno predočili Iračanima da naš ostanak nije beskrajan i da moraju da pristanu na neophodne političke kompromise kako bi očuvali jedinstvo Iraka. Ne možemo mi da spasavamo Iračane od njih samih.“
Bušova administracija odbacuje povlačenje pre nego što Irak postane stabilan i bezbedan, jer bi to, kako kaže šef kabineta Bele kuće Džon Bolton, za sobom ostavilo propalu državu, koja bi bila utočište za teroriste i opasnost po čitav region:
”Mislim da ne treba povećavati pritisak na Iračane da učine ono što treba da učine. Naravno, svi govorimo kako bi oni trebalo više da se potrude da stave sopstvenu situaciju pod kontrolu. Oni su suverena vlada i tako treba da ih i tretiramo. Ali takodje moramo da im damo podršku koja im je potrebna da bi uspeli.“
Mnoge demokrate ističu da se ne zalažu za momentalno i totalno povlačenje i kažu da ne planiraju smanjenje sredstava koja se troše za američke operacije u Iraku. Bela kuća podvlači da će, uprkos pobedi, demokrate imati ograničenu kontrolu nad vojnim i političkim odlukama. Prema američkom Ustavu, predsednik komanduje oružanim snagama i kontroliše diplomatiju. Medjutim, posle poraza republikanaca u Kongresu, predsednik Buš je izrazio spremnost da situaciju u Iraku sagleda iz drugog ugla:
”Otvoren sam za sve ideje koje bi nam pomogle da porazimo teroriste i osiguramo uspeh demokratske vlade u Iraku.“
U tom cilju Buš je imenovao bivšeg direktora CIE, Roberta Gejtsa, kao novog sekretara za odbranu. Gejts je do sada bio član dvostranačke Studijske grupe za Irak, koja bi uskoro trebalo da predloži predsedniku Bušu novu taktiku u Iraku. Demokrate u medjuvremenu planiraju da održe pretrese o odlukama administracije donetim uoči rata u Iraku, kao i o tome kako se taj rat vodi. Senator Bejron Dorgan je demokrata iz Severne Dakote:
”Uspeh u ratu u Iraku i u ratu protiv terorizma doći će samo ako budemo donosili dobre odluke. Oni koji su doneli loše odluke do danas nisu pozivani na odgovornost, a u nekim slučajevima te odluke su bile krupne greške.“
Što se tiče drugih spoljnopolitičkih pitanja, demokrate će možda tražiti od Bušove administracije da pristane na održavanje direktnih razgovora sa neprijateljskim državama kao što su Iran, Sirija i Severna Koreja. Demokratski senator Džozef Bajden, koji bi od Nove godine trebalo da preuzme predsedavanje Spoljnopolitičkim odborom Senata, odavno tvrdi da je oklevanje administracije da razgovara sa Iranom i Sirijom nanelo štetu nastojanjima na okončanju nasilja u Iraku.