Od glomaznih telefona za automobil iz 1980-ih, do mnogo sofisticiranijih verzija koje koristimo danas, mobilni telefoni su prešli veliki put za nešto više od trideset godina.
Njihovi preci pojavili su početkom dvadesetog veka, bili su to portabl radio uređaji koje su koristili policija i ostale hitne službe. Međutim, prvi pravi celularni telefon, preteča današnjih mobilnih telefon, napravljen je 1973. godine.
Geri Kuper iz kompanije Motorala napravio je prvi portabl telefon, danas poznat kao mobilni ili celularni, koji je pristupačan svima. Nije bilo mnogo onih koji su posedovali mobilni tokom 1980-ih, pre svega zato što su bili veliki i skupi. Neki od prvih modela bili su teški i do kilogram, a koštali su blizu 4.000 američkih dolara.
Tačnije, mobilni telelfoni bili su široko poznati kao telefoni za automobil, pošto su mnogi od prvih modela za stalno instalirani u vozila zbog svoje glomaznosti. Do 1990-ih, celularni telefoni počeli su da se smanjuju, a kompanije koje ih prave – da dodaju nove funkcije. Prva SMS ili tekst poruka poslata je 1992, a prvi digitalni foto-aparat instaliran je u telefon 1997.
Danas, savremeni mobilni telefoni imaju više funkcija nego prvi modeli kompjuterskih sistema. Koriste se za sve, recimo kao podsetnici ili pomoćnici za posao, ali i kao uređaji za snimanje različitih medija. Neki novi mobilni telefoni čak mogu da čitaju tektualne poruke hendikepiranim osobama. Sve u svemu, na svetu trenutno ima blizu dve milijade pretplatnika različkitih mreža mobilne telefonije. Mobili telefoni su postali tako veliki deo naše svakodnevice da mnogi ne mogu da zamisle život bez njih. Čak i u vrlo ruralnim delovim a Kine, gde farmeri skupljkaju pirinač na isti način kao i njihovi preci, mobilni telefon je postao normalna pojava seoskog života.
Istovremeno, tehnologija izrade mobilnih telefona toliko napreduje da se sada prilično jeftino i lako na telefonima može snimiti materijal za dugometražne filmove. U Francuskoj se recimo, od pre dve godine tradicionalno održava festival pod nazivom Pocket Films, na kome se takmiče autori, čija su dela snimljena mobilnim telefonom, a onda editovana za veliki ekran. Gran pri žirija ove godine je dobio Žan-Klod Taki, za film «Hladna knjiga», koji objašnjava kako koristi telefon za snimanje.
«Prvo imamo telefon koji može vrlo lako da postane kamera, a onda je samo pitanje kako ćete izabrati kadar. Čak ne morate ni da kadrirate, tehnički gledano možete da zumirate ičli da se igrate sa zumom. Ja sada koristim digitalni zum, tako da je slika sve više mutna, ali i to može da bude zanimljivo, takva slika zaista vibrira na ekranu i nije tako loše», kaže Taki.
Tokom tri dana trajanja festivala Pocket Films u Parizu, filmove je videlo blizu osam i po hiljada posetilaca, a pored skoro stotinu kratkih, bila su i tri dugometražna filma.