Cena stambenog prostora se protekle godine gotovo udvostručila, a kancelarijski prostor u centru grada je sada skuplji nego u Njujorku. Iako se to najvećim delom može pripisati prihodima od nafte koji su preplavili rusko tržište, eksperti kažu da se to neće skoro promeniti. Skok cena istovremeno znači da sve manji broj ljudi može da dođe do novog stana.
Moderna Moskva malo podseća na grad iz sovjetske ere. Kranovi, pretenciozne nove zgrade, oblakoderi –sve je tu. Prosečna cena kvadratnog metra u Moskvi je sada premašila 4000 dolara – a u centru, povremeno premašuje 20 hiljada. Ruska prestonica je zahvaljujući tim cenama jedno od najskupljih tržišta nekretninama na svetu. Oleg Repčenko, šef jedne firme za analizu tržišta nekretnina, kaže da je taj nagli skok cena izazvala neuobičajeno velika potražnja.
«Jasno je da izgradnja jednog kvadratnog metra ovih prostora ne košta četiri hiljade dolara, odnosno da je 4 – 5 puta niža. Međutim, cena tih prostora je toliko visoka zbog velike potražnje i nedostatka rezervi. Moskvi nedostaje stambeni prostor još od sovjetskih vremena», kaže Repčenko.
Jedan od najluksuznijih objekata u gradu je 54-ospratna Trijumfalna palata, završena prošle godine. Stanovi u njoj, kao i u mnogim drugim zgradama u Moskvi, prodavali su se još pre polaganja temelja pre pet godina. Cena im se otada upetostručila. Iako je većina stanova već prodata, luksuzni stan na najvišem spratu, procenjen na više od tri i po miliona dolara, još je na tržištu. Ekaterina Kukanova, službenica firme «Don Stroj», jedne od najvećih moskovskih kompanija za prodaju nekretnina, kaže da je sigurna da će se kupac naći.
«Tokom prvog dela godine, rast prodaje je bio toliki da smo sredinom godine počeli da brinemo da nećemo imati šta da prodajemo», kaže ona.
Ali ko kupuje sav taj luksuz? Eksperti kažu da naftni bum, koji potpiruje ekonomiju, znači da ima više Rusa koji imaju novac da investiraju u neki stan u Moskvi, pogotovo što su druge investicione opcije u Rusiji i dalje rizične i oskudne. Eksperti ukazuju da Rusi, posle finansijske krize 1998. i nekih neuspešnih postsovjetskih reformi, ne veruju ničemu što doslovno nije isklesano u kamenu.
«Poverenje u banke i sigurnost je minimalno. Ako imate u vidu većinu stanovništva, kupovanje stana je jedini jasan i pouzdan način čuvanja novca i ulaganja», kaže analitičar Repčenko.
Međutim, mnogi današnji Moskovljani jednostavno nisu u stanju da kupe stan. Irina i Sergej Konjaškin žive u stanu koji pripada njegovim roditeljima. Oni su, još pre nego što im se rodio sin, tražili da kupe svoj stan, ali su odustali zbog gotovo svakodnevnih poskupljenja. Sergej, kao kompjuterski analitičar, zarađuje sasvim pristojno, ali smatra da država mora da pomogne mladim porodicama kao što je njihova.
«S obzirom da predsednik stalno govori da Rusi treba da imaju više dece, oni moraju nešto da urade u vezi s ovim. Ako ne, sve će ostati na rečima», kaže Sergej.
Kremlj je na vrh svoje političke agende stavio obezbeđivanje povoljnih kredita, da bi pomogao porodicama kao što su Konjaškini. Ruska banka je prošle godine dala stambene kredite u vrednosti od milijardu dolara, što je veliko povećanje u poređenju sa nulom, 2000. Ali paradoksalno, analitičari kažu da će krediti samo da povećaju cene nekretnina u Moskvi i dovedu do još grozničavije potražnje.