Izbori održani u utorak drastično su promenili političku scenu u Vašingtonu. Rasprostranjeno je mišljenje da je to bilo rezultat dubokog nezadovoljstva američkih glasača prema politici Bušove administracije u Iraku. Kako iz Londona izveštava dopisnik Glasa Amerike Sonja Pejs, mnogi se sada pitaju kako bi ta politika mogla da se promeni.
Za poraz republikanaca i odlazak Donalda Ramsfelda britanski dnevni list Gardijan kaže da je to bila ”cena rata,“ dodajući da je Ramsfeld - jedan od glavnih tvoraca tog sukoba - morao da bude žrtvovan. Predsednik Buš je priznao postojanje nezadovoljstva glasača zbog, kako je to nazvao, ”nedostatka progresa u Iraku,“ i dodao da je otvoren za druga gledišta, istovremeno isključivši mogućnost momentalnog povlačenja vojnika. Neki od najbližih američkih savetnika već su izjavili da se njihova politika prema Iraku neće menjati. Japanski premijer Šinzo Abe, a zatim u australijski premijer Džon Hauard, rekli su da neće povlačiti odatle svoje vojnike. U Londonu, britanski sekretar inostranih poslova, Margaret Beket, takodje je potvrdila da se britanska politika neće menjati:
”Sprovešćemo ono što smo demokratski izabranoj iračkoj vladi rekli da ćemo sprovesti - odnosno da ćemo ostati sve dok oni to budu tražili od nas. Otići ćemo kada oni budu uvereni da mogu sami da preuzmu čuvanje bezbednosti.“
Beketova je upozorila na mogućnost još veće nestabilnosti i krvoprolića u Iraku, u bliskoj budućnosti, ali kaže da bi naglo povlačenje bilo potencijalno katastrofalno. Bivši britanski ambasador u Vašingtonu, Kristofer Mejer, kaže da ne vidi nikakve dobre opcije za Irak. On je izrazio uverenje da će Bela kuća i demokrati sada nastojati da usaglase gledišta i da bi iz toga moglo da proistekne ublažavanje očekivane pobede u toj zemlji. Umesto pokušaja da se zemlja demokratizuje, nov cilj mogla bi da bude jednostavno stabilizacija situacije. Mejer takodje smatra da bi Vašington trebalo da razmotri mogućnost uključivanja Irana i Sirije - što je Bušova administracija odbacivala, optužujući Damask i Teheran za štetno mešanje. Uključivanje Irana i Sirije bila bi dobra ideja, kaže Hasan Nafae, šef katedre politikologije na Kairskom univerzitetu. Ali on kaže da je potrebno pozabaviti se i širim regionalnim pitanjima:
”Bilo bi dobro ako bi došlo do otvaranja prema Iranu i Siriji, do neke medjunarodne konferencije za obnavljanje mirovnog procesa, jer mislim da je pitanje Iraka veoma povezano sa Iranom, a oba su veoma tesno povezana sa arapsko-izraelskim sukobom.“
Lideri bliskoistočnih zemalja za sada nisu zvanično reagovali na ishod američkih izbora. Medjutim, poluzvanični jordanski dnevnik Džordan Tajms, kaže da će to možda dovesti do kraja, onoga što list naziva ”veoma nesrećnom erom američkog unilateralizma i bezobzirnosti prema medjunarodnom pravu i normama.“