Portparol savezne vlade Ulrih Vilhelm saopštio je samo da se u Berlinu smatra da „spoljnopolitička delotvornost američke administracije izborima neće biti ugrožena“. Naglašeno je da će nemačka vlada i dalje „tesno sarađivati sa američkom vladom i predsednikom Bušom na savladavanju međunarodnih izazova“.
Koordinator savezne vlade za nemačko-američku saradnju Karsten Fogt računa da će doći do „promene kursa u politici prema Iraku“. Ovaj socijaldemokratski političar očekuje da će demokrate zahtevati „da ih Evropa na spoljnopolitičkomplanu rastereti više nego do sada“. Istovremeno je upozorio da ne treba očekivati da će demokrate biti jednostavan partner i ukazao, na primer, da ni oni neće potpisati protokol iz Kjota niti će se boriti za uspešan rad Međunarodnog krivičnog suda.
Socijaldemokratska partija Nemačke SPD je uspeh demokrata nazvala „velikom pobedom“. U vreme bivšeg socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera i poslednjeg demokratskog predsednika Bila Klintona odnosi Berlina i Vašingtona bili su izvrsni.
Šef Liberala Gido Vestervele je rekao da se „izuzetno raduje“ porazu republikanaca i izrazio nadu da će administracija predsednika Buša na međunarodnom planu „početi da se ponaša razumno“.
Konzervativni šef Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga Rupreht Polenc smatra da će uspehom demokrata „delom biti prevaziđena Bušova politika polarizacije“ i dodao da je „većina, i ovde u Nemačkoj, ovog puta stiskala palčeve za demokrate“.
Iako se vlada zvanično nije oglasila, Berlin ima razloga da pozitivno gleda na ishod izbora. Tokom mandata Džordža Buša došlo je do najveće posleratne krize u odnosima Vašingtona i Berlina zbog odbijanja Šrederove vlade da Nemačka učestvuje u ratu u Iraku.