Pod pokroviteljstvom američkog Muzeja holokausta i Centra za strateške i međunarodne studije, juče je organizovana panel diskusija pod naslovom “Međunarodno krivično pravosuđe - šta je postignuto”. Jedan od učesnika, bivši šef istažnog odeljenja tužilaštva Haškog tribunala, a sada viši naučni saradnik u američkom Institutu za mir, Majkl Džonson, ocenio je da su suđenja optuženima za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije otvorila novo poglavlje istorije međunarodnog prava. Nakon panela, sa Majklom Džonsonom je razgovarao kolega Branko Mikašinović.
Majkl Džonson kaže da bi, pošto Haški tribunal zatvori vrata, jurisdikciju trebalo preneti na lokalno pravosuđe u regionu – prvenstveno na sudove u Sarajevu, Beogradu ili Zagrebu, pod uslovom da oni udovolje međunarodnim standardima. Na molbu da prokomentariše tvrdnje zvaničnog Beograda - da čini sve što može da se uhapsi haški optguženik Ratko Mladić, Džonson eksluzivno za Glas Amerike kaže:
“Veoma je teško razumeti da čovek koji ima takvu reputaciju i koji je tako dobro poznat kao Ratko Mladić može već godinama da se skriva u zemlji koja je na tako visokom civilizacijskom i kulturnom nivou, kao Srbija. Takodje, teško je shvatiti i kako je Radovan Karadžić tako dugo na slobodi. Nema objašnjenja da takve dve osobe, sa tako zloglasnim profilom, optužene za užasna zlodela, mogu da budu na slobodi i da žive medju svojim sunarodnicima.”
Eksperta u Američkom institutu za mir upitali smo i da li veruje da će Haški sud, dugoročno gledano, opstati ako se uskoro Mladić i Karadžić ne uhapse i ne izruče tom tribunalu?
“Nadam se da hoće. Razlog za to je što su i Karadžić i Mladić optuženi za zločine počinjene 1990-tih i što bi trebalo da budu izvedeni pred lice pravde. Osim toga, protiv drugih važnih ličnosti vode se procesi u Hagu, baš kao i postupci u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu. Ti sudski postupci ne mogu biti ignorisani jednostavno zbog toga što su Mladić i Karadžić na slobodi. Haški sud ima veliku obavezu da izvede pred lice pravde sve kojima ne može da se sudi u zemljama u kojima su počinili zločine. Medjutim, sudovi u Beogradu i Sarajevu su pokazali da bi većina, ako ne i svi sudski postupci, mogli da budu vodjeni na teritoriji bivše Jugoslavije. Smatram da bi vlade u Beogradu, Sarajevu i Zagrebu trebalo da služe interesima naroda i izvedu pred lice pravde optužene za ratne zločine.”
Komentarišući ocene da jedan čovek - konkretno Ratko Mladić, stoji na putu integracije Srbije u evroatlansku zajednicu, Džonson kaže:
“Narod Srbije i drugi narodi u regionu, gde su počinjeni zločini, trebalo bi da se upitaju kako Mladić i ostali, sa tako užasnim karakterima, mogu da žive medju njima. I sve dok je to tako, oni će morati da trpe posledice. Stvarno nema objašnjenja zašto bi takve osobe trebalo da budu na slobodi u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Repubulici Srpskoj. Da ja živim u toj sredini, zahtevao bih od moje vlade da te ljude odmah izruči Haškom tribunalu.”