Na izborima za američki Kongres i hiljade lokalnih funkcija, idućeg utorka, mnogi američki glasači glasaće uz pomoć elektronskih mašina. Ali, kako izveštava saradnik Glasa Amerik, Art Čajms, ta nova tehnologija još izaziva polemike i nedoumice.
Posle sporova oko predsedničkih izbora 2000. godine, Kongres je doneo zakon o obezbedjivanju sredstava lokalnim izbornim vlastima za kupovinu novih elektronskih glasačkih mašina. Te mašine liče na laptop kompjutere sa ekranima osetljivim na dodir i smatra se da donose mnoge prednosti. Na primer, nemoguće je slučajno zaokružiti dva kandidata za istu funkciju i time učiniti glas nevažećim. Takodje je moguće pročitati glasački listić na nekom drugom jeziku. Ali, ima onih koji sumnjaju u bezbednost ovakvog glasanja. Avi Rubin, profesor rečunarstva na univerzitetu Džons Hopkins, priznaje da su i papirni glasački listići podložni manipulacijama, ali kaže da nemarna ili nenamerna greška u kompjuterskom programu može da dovede do masovnih nepravilnosti:
”Softver za te elektronske mašine je pisan isključivo za tu namenu, a rizik od masovne prevare postoji zato što se isti softver koristi u desetinama hiljada glasačkih mašina, pa se svaka greška višestruko umnožava.“
Rubin je bio medju stručnjacima koji su ispitivali program za glasačke mašine tipa Dajbold, o kojima se izveštavalo pre nekoliko godina. U jednom intervjuu on je rekao da je taj softver bio pun amaterskih grešaka:
”U suštini, za šifrovanje su korišćene zastarele šifre, a neki važni delovi programa uopšte nisu bili šifrovani. Smislili smo bili slučajeve u kojima bi bilo moguće da, uprkos zaštiti, zlonamerni glasači, uz pomoć memorijske kartice donete od kuće, glasaju više puta.“
Kompanija Dajbold odbacila je te i druge kritike, dodajući da je softver koji su Rubin i drugi stručnjaci pregledali bio nepotpun i da nije korišćen ni na jednim izborima. Odgovor na teškoće sa elektronskim glasačkim mašinama je povratak na papirne listiće. Avi Rubin predlaže da se glasa na listićim koji bi onda bili prebrojavani skenerom i čuvani za slučaj potrebe ponovnog prebrojavanja. Ali Majkl Šejmos, profesor računarstva na univerzitetu Karnegi Melon, kaže da oslanjanje na papirne listiće - čak kada se prebrojavaju najsavremenijim skenerom - takodje unosi mogućnost prevare koju bi moderna tehnologija trebalo da ukine:
”Papirni glasački listići takodje su podložni istim vrstama falsifikovanja - čak i lakše nego elektronski. Optički skeneri za prebrojavanje glasova imaju razne probleme, iako su u širokoj upotrebi.“
Mnogi glasači i dalje tvrde da su mirniji ako znaju da postoji neki trag na papiru o tome kako su glasali. Medjutim, izborni funkcioneri, kao što je Kit Keningem, iz Ohaja, kažu da i tu ima mogućnosti za nepodudarnosti:
Često se dešavalo da se trake sa zapisima izgube ili je na neki način povredjena njihova tajnost. Skoro 17 odsto je pokazalo razliku od jednog do pet glasova u odnosu na elektronske mašine. A gotovo deset odsto je bilo oštećeno, prazno ili zagubljeno.“
2004. godine, gotovo 30 odsto američkih glasača glasalo je na kompjuterizovanim mašinama. Ove godine, očekuje se da će njihov broj porasti na više od 40 odsto.