Savet koji je formiran ove godine da bi preuzeo ulogu nefunkcionalne Međunarodne komisije za ljudska prava, našao se na udaru žestokih kritika. Visoki zvaničnik Stejt Dipartmenta kaže da je dosadašnji rad Saveta za ljudska prava UN bio razočaravajući i čak pristrasan.
Formiran uz široku podršku članica Generalne skupštine UN, Savet za ljudska prava počeo je da radi Ženevi, u junu ove godine. Nade su polagane u novi početak:
"Verujem da su svi članovi Saveta svesni nade u uspeh i odgovornosti koja im je poverena, te da neće razočarati”, govorio je u junu Kofi Anan.
Savet je ipak razočarao, posebno SAD. Mark Lejgon je zamenik pomoćnika državnog sekretara u Birou za međunarodne organizacije:
"Dosadašnji rad Saveta je bio prilično razočaravajući. Na samom početku, na prvom zasedanju i kasnije, na vanrednim sednicama, pokazao je pristrasnost u odnosu na probleme u vezi sa Izraelom, istovremeno se ne obazirući na kršenja ljudskih prava širom sveta”, kaže Lejgon.
U nedavnom uvodniku, uticajni Vašington Post okarakterisao je Savet kao "parodiju" – navodeći da je nefunkcionalniji od Komisije koju je zamenio.
Komisija je, podsećanja radi, žestoko kritikovana zbog neblagovremenog reagovanja na kršenja ljudskih prava u svetu, ali i zbog toga što su njene članice bile i nedemokratske države. Malo se toga promenilo, smatra Mark Lejgon.
"Kultura međunarodnog aparata za zaštitu ljudskih prava sa sedištem u Ženevi nije se poboljšala, što je bio cilj. Takođe, većina članica Saveta nastoji da spreči diskusiju o kršenjima ljudskih prava u tim zemljama”
Radi se o državama poput Belorusije, Burme ili Uzbekistana. Do sada, izostala je reakcija Saveta čak i na dešavanja u Darfuru, gde su provladine arapske milicije počinile brojne zločine.
Umesto toga, 47-člani Savet fokusirao se na Izrael, usvojivši rezoluciju kojom je osuđena jevrejska država. Nemoć Saveta da se suoči sa ozbiljnim kršenjima ljudskih prava, možda je posledica toga što SAD nisu punopravni član i što Vašington ima manje uticaja, kaže Linda Džejmison iz Centra za strategijske i međunarodne studije.
"SAD su oštro kritikovale staru Komisiju i nadali smo se da će njene mane biti otklonjene u novom Savetu, ali smo odbili da učestvujemo u njegovom radu, što je razočaravajuće. Tako da – u jednu ruku – ne možemo Savet kriviti što nije postupio u skladu sa našim željama, a nismo preuzeli vodeću ulogu."
Mark Lejgon međutim insistira da su SAD aktivne bez obzira na status posmatrača u Savetu, ali dodaje i da Vašington gubi strpljenje.
"Sačekaćemo narednu sednicu u novembru i decembru i videti da li nefukcionalan Savet može sam sebe učiniti delotvornim. Ako se ispostavi da Savet nije u stanju da adekvatno odgovori na kršenja ljudskih prava u svetu, mi ćemo možda razmotriti naš dalji angažman".
Neki kažu da je Savetu potrebno još vremena, navodeći kao pozitivne aspekte punopravno članstvo u Savetu nevladinih organizacija kakva je Hjuman rajts voč. Linda Džejmison o tome kaže:
"Još nije vreme da pišemo čitulju ovom Savetu. Trebalo bi da javno govorimo da to telo ima veliku odgovornost. Savet deluje manje od godinu i ono što sada vidimo jesu znaci upozorenja koje određene države i nevladine organizacije upućuju tvrdeći da Savet još nije sasvim delotvoran"
Ipak, vreme ne radi u prilog Savetu, koji će morati brzo da dokaže da je sposoban da odgovori očekivanjima koja su pred njega izneta u junu, kada je formiran.