Amerikanci glasaju 7. novembra za novi Kongres, a rat u Iraku je postao važno pitanje u ovogodišnjoj kampanji.
Dok se nasilje u Iraku nastavlja, ispitivanja javnog mnjenja sugerišu da je američki narod zabrinut zbog rata. Najnovije ankete ukazuju da se većina ispitanika ne slaže sa načinom na koji predsednik Buš rukovodi ratom u Iraku i veruje da invazija pod vođstvom Sjedinjenih Država nije bila vredna cene. Opozicione demokrate veruju da su predsednik i njegovi republikanski sledbenici u Kongresu politički ranjivi u pogledu rata. Među njima je i penzionisani general Vesli Klark, koji je bio kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine, a mogao bi opet da se kandiduje.
”Jednostavno rečeno, invazija na Irak je bila strateška greška, veliki korak u pogrešnom smeru u okviru rata protiv terorizma.“
Čak i neki republikanci sada dovode u pitanje strategiju predsednika Buša u Iraku. Vodeći republikanac u senatskom Odboru za oružane snage, Džon Vorner iz Virdžinije, nedavno je posetio Irak i ocenio da su pokušaji Iračke vlade da osujeti sektaško nasilje nedovoljni. Predsednik Buš u svojim govorima i na konferencijama za novinare, energično brani rat u Iraku kao centralni front u sveobuhvatnom ratu protiv terorizma. Međutim, nezadovoljstvo javnosti zbog Iraka je veliko iskušenje za republikance na predstojećim kongresnim izborima. Analitičar Stjuart Rotenberg, koji izdaje nezavisni politički list ovde u Vašingtonu, veruje da su birači pesimistički raspoloženi.
”Glavni razlog za pesimizam je rat u Iraku. Svakodnevno dolaze loše vesti, bez obzira da li je reč o američkim ili iračkim žrtvama, ili o nesposobnosti Iračke vlade i bezbednosnih snaga da stabilizuju situaciju u zemlji.“
Iako je javnost nezadovoljna ratom u Iraku, ankete ukazuju da većina Amerikanaca ne podržava povlačenje američkih trupa, koje zagovaraju pojedine demokrate. Karlin Bouman, koja prati američko javno mnjenje u Institutu “American Enterprise” ovde u Vašingtonu, ističe da, sudeći po anketama, veliki broj Amerikanaca smatra da demokrate ne bi učinile ništa drugačije. Ona takođe ukazuje da se pesimizam zbog Iraka neće promeniti ako se situacija na terenu ne poboljša.
”Mislim da bi se javnost osećala bolje ukoliko bi se video kraj ovoj situaciji. Ukoliko bi došlo do poboljšanja na terenu, Amerikanci bi postali optimističniji.“
Republikanci su dobro prošli na kongresnim izborima 2002. i predsedničkim 2004, kad su se usredsredili na nacionalnu bezbednost i rat protiv terorizma. Međutim, nedavne ankete sugerišu da su republikanci možda izgubili određenu prednost u pogledu terorizma, o čemu govori i Stiven Vejn, profesor državne uprave na Džordžtaunskom univerzitetu ovde u Vašingtonu.
”Republikanci su i sad bolje ocenjeni nego demokrate, kad je terorizam osnovno pitanje, ali ne kao što je to bilo pre dve-tri godine. Ako bi demokrate stekle kontrolu nad jednim domom Kongresa, javili bi se podsticaji da se istraži izvršna grana i demokrate bi nastojale da non stop istražuju administraciju tokom naredne dve godine.“
Američka vojska je nedavno objavila da formuliše planove za održavanje sadašnjeg nivoa američkih snaga u Iraku do 2010. godine - ako to bude potrebno, što ostavlja malo sumnje da će Irak biti glavno pitanje i tokom predsedničke kampanje 2008. godine.