Nekoliko sati pre početka obeležavanja policija je oterala stotine demonstranata sa trga ispred parlamenta. Tu su se, zatim, strani zvaničnici, predsednik i premijer Mađarske okupili da polože cveće uz podizanje zastave. Neki veterani ustanka protiv sovjetske dominacije odbili su da se rukuju s premijerom Ferencom Đurčanjem, koji je nedavno priznao da je lagao u predizbornoj kampanji. Demonstranti su na trgu ispred parlamenta već nedeljama, ali su sada sklonjeni u ranim jutarnjim časovima. Danas je otkriven spomenik na trgu svima koji su poginuli u događajima 1956. održana je i svečanost sećanja na Imrea Nađa, koji je bio premijer u vreme ustanka. Predsednik Srbije Boris Tadić je, uz više od 50 predsednika i premijera iz celog sveta, u Budimpešti prisustvovao centralnoj proslavi godišnjice ustanka. Tadić i premijer Mađarske Ferenc Đurčanj otkrili su juče spomen-ploču bivšem premijeru Mađarske Imreu Nađu, na zgradi Ambasade Srbije u Budimpešti, u koju se tih dana Nađ sklonio. Boraveći u Budimpešti povodom godišnjice nemira, Tadić se sastao s preživelim članovima Nađove porodice.
Mađari su pre tačno pola veka ustali protiv svojih komunističkih vladara i dve nedelje živeli relativno slobodno, sve dok sovjetska armija nije surovo ugušila njihovu revoluciju. Za rubriku «U fokusu», novinar Glasa Amerike Bari Vud, pripremio je osvrt na događaje prikazane u novom dokumentarnom filmu «Otkinuto sa zastave» i arhivskim materijalima. Insert prikazuje dramu koja se događala u Budimpeti poslednje nedelje oktobra 1956.
«Gledate scene sa austrijsko-mađarske granice. Mađarska je sada pod kontrolom pobunjenika. Sa uniformi graničara i zastava, otkinuta je crvena petokraka.»
To je bila pobuna koja je privukla pažnju celog sveta. Na početku je izgledalo da će uspeti.
«Na svim zidovima su bili ručno napravljeni plakati sa natpisima ‘Došla je sloboda’, ‘Nećemo više komunizam’…»
Baret Mekgarn, u to vreme mladi reporter lista «Njujork herlad tribjun», stigao je u Budimpeštu prvih dana pobune. U studiju Glasa Amerike, 50 godina kasnije, živo se prisećao događaja koje je video svojim očima.
«Utisak je bio da su Mađari zaista mislili da su slobodni. Prvo što sam video kad smo došli, bila je ogromna lomača ispred jedne knjižare sa komunističkom literaturom.»
To se vidi i na «Juniverzalovom» filmskom insertu.
«Na kraju šestodnevne borbe koja je zaprepastila svet i iz temelja uzdrmala Kremlj, Mađarska je bila slobodna, slobodna za bratimljenje na svojim granicama. Ali čak i u trenutku snimanja ovih scena, širile su se glasine o povratku ruskih snaga i novim borbama.»
Narednih dana, na ulicama su se mogle videti scene neopisivog užasa, priseća se Mekgarn.
«Jedan od dopisnika me je pitao da li sam bio na trgu. Rekao sam da nisam, a on mi je ispričao da je na pločniku video jedan pramen svetle kose – to je bilo sve što je ostalo od jedne mlade žene koja je pokušala da zaustavi sovjetski tenk.»
«Bila sam spremna da se borim i umrem zajedno sa nenaoružanim, nepoznatim ljudima koji su me okruživali.»
Mađarski borci za slobodu nisu mogli da se odupru beznadežno nadmoćnim sovjetskim vojnicima i stotinama tenkova. Mađari su se nadali da će Sjedinjene Države i Zapad moći da ih spasu. Međutim, predsednik Ejzenhauer je bio okupiran još većim problemom – Sueckom krizom – u kojoj su britanske, francuske i izraelske trupe napale važnog sovjetskog saveznika, Egipat. Dok su ruske trupe pojačavale obruč oko Budimpešte, Mekgarnu i drugim stranim novinarima je bilo naređeno da napuste grad, a onda su ih sovjetski vojnici neočekivano vratili.
«Vozili smo se prema Budimpešti sa zastavama dvadesetak zemalja. Mađari su mislili da je to dolazak nekakvog spasilačkog bataljona. Duž celog puta su nas pozdravljali. A nas je to deprimiralo, jer smo povećavali mizeriju tih sirotih ljudi. Ulivali smo im nadu u apsolutno beznadežnoj situaciji.»
Na snimku iz 1956, vide se tragične scene bežanja Mađara na zapad, preko granice – u Austriju.
«Avenija prema slobodi je bila kratka. Dok se noć spuštala na slobodu iza Gvozdene zavese, kolona crvenih tenkova je blokirala poslednji izlaz. Od izbijanja pobune protiv sovjetske vladavine početkom novembra, procenjuje se da je iz Mađarske pobeglo 80 hiljada ljudi. Cele familije su reskirale sve da se domognu slobode.»
U mađarskoj revoluciji je poginulo više od dve hiljade ljudi. Dvesta hiljada je pobeglo iz zemlje. Baret Mekgarn misli da se svet, tokom te dve nedelje, veoma približio ratu.
«Mislim da smo se veoma približili Trećem svetskom ratu. Možda ne kao u vreme kubanske krize, ali vrlo blizu.»
Tamna noć nametnutog komunizma će u Mađarskoj i okolnim zemljama istočnog bloka trajati još tri decenije. Ali san o slobodi se održao i na posletku trijumfovao kada je 1989. Berlinski zid konačno pao.