“Američka pozicija ne predvidja neki specifičan datum za odredjivanje budućeg statusa Kosovo”, rekao je direktor Odeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru Vudro Vilson, Martin Slecinger u ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike.
Slecinger: Stav SAD o budućem statusu Kosova još nije u potpunosti definisan, mada se indirektno može zaključiti da se u proteklih godinu dana Vašington sve intenzivnije zalagao za donošenje odluke o statusu, pokazujući sklonost ka nezavisnosti. Američka pozicija ne predvidja neki specifičan datum za odredjivanje budućeg statusa Kosova, već je to pitanje otvoreno i fleksibilno, ali se sada izražava želja da se status, ako je moguće, reši do kraja ove godine.
Glas Amerike: Pomenuli ste nezavisnost. Da li je reč o potpunoj ili nekom drugom vidu nezavisnosti Kosova?
Slecinger: Reč je samo o uslovnoj nezavisnosti. Ne znam nikoga ko o potpunoj nezavisnosti razmišlja, sem možda kosovskih Albanaca. Za proglašenje novog statusa Kosova biće potrebna nova rezolucija Saveta bezbednosti UN, kojom bi se odbacila rezolucija 1244, što bi samo po sebi moglo da bude problematično. Mada Srbija faktički ne kontroliše Kosove poslednjih 6 do 7 godina, za rešavanje pitanje novog statusa Kosova biće potrebno više meseci pa i godina, jer Kosovo prvo mora da ispuni standarde koje je uspostavio Kaj Eide, što do sada nije učnjeno. Ahtisari će verovatno do kraja godine ponuditi samo okvirno rešenje i smernice.
Glas Amerike: Da li bi Savet bezbednosti UN mogao da prihvati uslovnu nezavisnost Kosova u svetlu stavova Rusije i Kine?
Slecinger: Tehnički, to je apsolutno nemoguće. Rusija je veoma zainteresovana za rešenje kosovskog statusa, kojim se ne bi uticalo na njene regione koji teže secesionizmu. Još više od Rusije, Kina izražava veliku rezervisanost u pogledu otcepljenja Kosova od Srbije, zbog Tajvana i Tibeta. Kinezi ne žele da se uspostavi bilo kakav presedan koji bi podstakao ta dva regiona da krenu ka nezavisnosti. Teza da je Kosovo jedinstveni slučaj takodje nije održiva. Svaki slučaj je jedinstven, ali svi oni imaju istovetnu ili sličnu dinamiku. Rusija i Kina ne žele da se otvori kosovska pandorina kutija.
Glas Amerike: Pod pretpostavkom da Kosovo dobije “uslovnu nezavisnost” kakav bi mogao da bude kasniji razvoj dogadjaja?
Slecinger: Niko o tome ne govori jer niko ne želi da o tome govori. Čak i u slučaju preliminarnih odluka, kojima bi se, recimo, postavile barijere Srbije i Kosova, treba da razmislimo kakva su sredstva potrebna za održavanje takvog kosovskog entiteta, kakve će biti reakcije zemalja u regionu i dugoročne posledice. Medjunarodna zejednica mora da bude spremna da uloži više, a ne manje sredstava u tu pokrajinu. Sada na Kosovu imate 15-16 hiljada medjunarodnih vojnika, koji štite srpske enklave. Ako bi ta pokrajina bila odvojena od Srbije, biće potrebno stacionirati vojnike i na granicama Kosova, da bi se ta pokrajina zaštitila od spoljnih problema koji bi mogli da dodju iz Makedonije, Srbije. Takodje će biti potrebno povećati broj medjunarodnih vojnika na samom Kosovu radi bolje zaštite srpskog stanovništva, da bi moglo da živi slobodno, bezbedno i dostojanstveno.