Odnosi Rusije i Gruzije su veoma zategnuti i nakon što je Gruzija prošlog meseca oslobodila četvoricu ruskih oficira koji su bili optuženi za špijunažu. Moskva je odbacila te optužbe i zapretila da će uvesti ekonomske sankcije Gruziji.
Abhazija se nalazi na severozapadu Gruzije dok je Južna Osetija u središnjem severnom delu zemlje. Obe pokrajine graniče se sa Rusijom. Ekspert za Rusiju na njujorškom univerzitetu Kolumbija, Robert Legvod, kaže da su obe pokrajine faktički nezavisne države mada nijedna zemlja nije priznala njihovu nezavisnost.
“Abhazija koristi rusku rublju kao svoju glavnu valutu. Ekonomska razmena se obavlja više sa Rusijom i spoljnim svetom nego sa Gruzijom. Najvažnije saobraćajnice su u prekidu i mada je Gruzija nedavno ponovo uspostavila kontrolu nad delom Abhazije - područjem poznatim kao klanac Kodori, Gruzija najvećim delom nema kontrolu i njegni zakoni ne važe u Abhaziji. Suštinski stav abhaskog vodjstva je da želi nezavisnost od Gruzije. U slučaju Južne Osetije, koja je etnički povezana sa Severnom Osetijom, u Rusiji, njihova želja je takodje autonomija koja bi im omogućila da se otcepe i da se reintegrišu u Rusiju. U tom pogledu Južna Osetija se razlikuje od Abhazije.”
Jedan od glavnih razloga tenzija izmedju Moskve i Tbilisija je prisustvo ruskih trupa u ove dve gruzijske pookrajine. Te trupe su tu, navodno u svojstvu čuvara mira, ali Tbilisi tvrdi da njihovo prisustvo podstiče separatističke težnje što ruski zvaničnici negiraju. Gruzijski predsednik Mihail Saakašvili je zatražio da ruske trupe budu zamenjene medjunarodnim snagama, ali medjunarodna zajednica za sada nije reagovala na taj poziv. Eksperti smatraju da je ruski predsednik Vladimir Purtin dodao novi element pitanju nezavisnosti Abhazije dovodeći ga u vezu sa statusom Kosova. Evo šta o tome kaže Robert Legvold.
“To je najopasnoji aspekt sadašnje krize pošto bi Savet bezbednosti UN mogao do kraja godine da donese rezoluciju o pitanju nezavisnosti Kosova. Putin već neko vreme govori da bi, pošto se Rusija suprotstavlja tome, rezolucija o Kosovu talodje mogla da utiče na način na koji će Moskva tretirati dve secesionističke pokrajine - ne samo Abhaziju, u Gruziji, već i Transdnjestriju u Moldaviji. Kada je Saakašvili bio u SAD u julu, bio je veoma zabrinut da bi Rusi mogli da da rezoluciju o nezavisnosti Kosova tretiraju kao izgovor za priznanje Abhazije.”
Medjutim, eksperti takodje smatraju da bi i secesionističke oblasti u Rusiji, poput Čečenije, mogle da zahtevaju nezavisnost posle rezolucije UN o Kosovu. Olga Oliker iz korporacije Rend ipak ukazuje da sve pokrajine u svetu ne mogu da zahtevaju nezavisnost.
“To što imate homogenu etničku bazu ne znači samo po sebi da možete da proglasite nezavisnu državu. Neke oblasti su više održive iz niza razloga - ekonomskh kao i političkih. Možete da uzmete i primer kurdskih oblasti u Iraku, Iranu, Turskoj i Siriji i da upotrebite isti argument. Činjenica je takodje da postoje valjani politički razlozi iz kojih te oblasti nisu stekle nezavisnost u prošlosti. Tačno je da je fer da se status tih oblasti preispita s vremena na vreme, ali je isto tako fer da se zaključi da nije prihvatljivo da neke od njih steknu nezavisnost.”
Gruzijski predsednik Saakašvili obećao je da će ponovo uspostaviti kontrolu nad secesionističkim pokrajinama Abhazijom i Južnom Osetijom, ali eksperti smatraju da nije verovatno da če taj cilj biti ostvaren u bližoj budućnosti.