Rat i vino su bizarna kombinacija. Međutim, u nekim delovima Izraela i Libana, življenje i sa jednim i sa drugim je već generacijama postalo norma.
Libanska Dolina Beka bi sredinom avgusta trebalo da bude oaza zelenila u kojoj sezonski radnici beru grožđe u okviru jesenje žetve. Umesto toga, delovi doline su pretvoreni u prah i pepeo tokom 34-odnevnog rata sa Izraelom.
Zahvaljujući prekidu vatre krajem avgusta, deo ovgodišnjeg roda je sačuvan, ali Dejvid Šenker, iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, kaže da su libanske vinarije izgubile znatan deo prihoda.
«Oni imaju turizam koji se bazira na prirodnim lepotama i skijanju i plažama, a takođe i na ‘Vinskom putu’, na kojem su tri - četiri glavne vinarije u Libanu. Ljudi dolaze i obilaze sve sa vodičem», kaže Šenker.
Nekada prelepa morska odmarališta, sada su zagađena naftom, pošto je Izrael bombardovao cisterne na obali. Mnogi libanski putevi su neprolazni – što sve ukupno znači da će turizam nastaviti da trpi posledice. Liban je već teško zadužen, još od građanskog rata 1975. i izraelske invazije 1982.
Šenker podseća da se libanska ekonomija u velikoj meri oslanja na strane investitore. Proizvodnja nagrađivanih vina, koja je prošle godine izvezla vino u vrednosti od gotovo deset i po miliona dolara, bila je na putu da «rasproda» Liban potencijalnim investitorima.
«Vinarstvo je zaista glavna industrija u pogledu prodavanja libanskih proizvoda svetu», kaže Šenker.
Džad Čamas, rođen u Libanu, menadžer je za pića u vašingtonskom restoranu koji ima mnogo libanskih mušterija. On kaže da je – bez obzira što islam zabranjuje alkohol – među njegovim zemljacima u Libanu sve veća potražnja vina.
«Odnos je 60 – 40. 60 odsto su muslimani i 40 hrišćani. Muslimani ne piju, ali je za hrišćane vino veoma važno», kaže Čamas, dodajući da uprkos verskim ograničenjima, u Libanu vino ipak piju i mnogi muslimani. Svega sedamdesetak kilometara od Doline Beka, vinograde na severu Izraela su pogađale rakete Hezbolaha, tako da su i ti vinogradi ugroženi. Za Mošu Haviva, menadžera Vinarije «Dalton», prekid vatre je došao u pravom trenutku.
«Prekid vatre je za nas bio čudo, jer smo upravo u tom trenutku počeli jesenju berbu. Upravo tog dana», kaže Haviv.
Vino je dugo važan deo jevrejske kulture, što potvrđuje i Pol Čam, naučni saradnik Bliskoistočnog instituta.
«Grožđe se na Bliskom istoku gaji hiljadama godina i svakako je nešto što je deo jevrejske kulture - zbog veze sa vinom u biblijskim vremenima», kaže Čam.
Poput svojih libanskih sapatnika, i neki Izraelci se klone javnog ispijanja alkohola, ali Čam kaže da se to menja.
«Vino ćete da pronađete među naprednijim Izraelcima, koji, u raznim vidovima, žele da oponašaju Evropljane, ili Amerikance iz viših slojeva», kaže Čam.
Izraelska vinarska industrija se, kao i libanska, razvija. Industrija je 2005. donela od prodaje 175 miliona dolara. U vinogradima u Libanu i Izraelu, propast je, ove godine, izbegnuta, a odgajivači i radnici nastavljaju vekovnu bitku uravnoteženja rata i biznisa.