Srpski premijer Vojislav Koštunica u Luksemburgu ministarsku "trojku" Evropske unije izveštava o sprovođenju " akcionog plana" srpske vlade za punu saradnju s Haškim tribunalom, a zvaničnici EU su preneli da je teško očekivati da to može da dovede i do obnove pregovora o pridruživanju EU - Srbija.
Međutim, od izuzetne važnosti će za dalje sagledavanje tih odnosa u EU biti i kakve će ocene o saradnji Beograda sa Hagom sutra u Luksemburgu zvaničnicima EU preneti haški tužilac Karla del Ponte. Evropski ministri će, kako se očekuje, ponovo istaći da je puna saradnja s Haškim sudom ključni uslov za nastavak pregovora, koji su tehnički izuzetno dobro tekli.
Koštunica u Luksemburgu treba da se sastane s predsedavajućim Saveta ministara EU finskim ministrom Erkijem Tuomiojom, nemačkim ministrom Frankom Valterom Štajnmajerom, austrijskom ministarkom Ursulom Plasnik, evropskim komesarom Olijem Renom, kao i sa visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom. Srpski premijer je najavio, rekli su izvori u Briselu, da će "trojki" EU obrazložiti stav Beograda da bi ipak trebalo obnoviti pregovore o pridruživanju sa EU.
Praktično istovetnu zamisao o obnovi, ali ne i zaključenju pregovora o stabilizaciji pridruživanju, ako Haškom sudu ne bude izručen optuženi Ratko Mladić, u Helsinkiju je je visokim zvaničnicima EU preneo i predsednik Srbije Boris Tadić, ali su funkcioneri EU u Briselu su rekli da Tadić nije uspeo da uveri svoje sagovornike da su sazreli uslovi da se to i učini. Ostalo je, ipak, da se vidi šta će u svom izveštaju reći Karla del Ponte, ali su izvori finskog predsedništva EU novinarima stavili do znanja da se, "prema poslednjim saznanjima, teško može reći da je ostvarena puna saradnja Srbije s Haškim sudom".
Izjave Karle del Ponte, posle nedavne posete Beogradu, u EU su uglavnom shvaćene kao poruka da, iako su vidljivi napor i volja da se sprovede "akcioni plan", još nema pouzdanih naznaka da li bi Mladić mogao biti uhapšen vrlo uskoro, ili kroz mesec-dva i više. Na povoljan ođek je naišla izjava Karle del Ponte da ona ima poverenja u glavne zadužene za sprovođenje "akcionog plana" srpske vlade, Vojislava Vukčevića i Rasima Ljajića, kao i činjenica da joj je Koštunica u Beogradu naglasio da referendum i izbori u Srbiji neće ometati napore za saradnju s Haškim sudom.
Tadić očekuje nastavak pregovora sa Evropskom unijom
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da očekuje pozitivan odgovor EU na predlog da Srbija nastavi pregovore i potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji bi stupio na snagu tek pošto svi optuženi budu izručeni Haškom tribunalu.
"Očekujem i da premijer Koštunica u tom pravcu vodi razgovore u Luksemburgu sa evropskom trojkom, i nadam se da će u narednim danima stići pozitivna odluka", izjavio e Tadić u Pančevu gde je prisustvovao obeležavanju 60 godina doseljavanja Makedonaca u Južni Banat.
Predsednik Tadić je dodao da će odlaganje pregovora za nekoliko meseci značiti kašnjenje u dobijanju kandidature za ulazak u EU od nekoliko godina što Srbija sebi ne sme da dozvoli. Upitan šta misli o kampanji za bojkot izbora koju sprovode neke stranke, predsednik Srbije je rekao da poštuje sva mišljenja, ali da bi ustav trebalo usvojiti kako bi se krenulo napred.
"Moja poruka je da ne treba da diskutujemo o Miloševićevom ustavu narednih 20 godina kao što smo prethodnih šest diskutovali. Srbija mora da krene, mora da razbije ove trombove u svom krvotoku i samo tako može da rešava probleme građana", dodao je Tadić.
Ministri EU u utorak o Kosovu, Ahtisari sutra u Luksemburgu
Šefovi diplomatija Evropske unije će u utorak u Luksemburgu pozvati Beograd i Prištinu da "konstruktivno" i bez "jednostranih i provokativnih akcija" sarađuju sa specijalnim izaslanikom UN za Kosovo Martijem Ahtisarijem, sa ciljem da se prevaziđu razmimoilaženja u srpskim i albanskimstavovima o rešavanju statusa Kosova.
Izaslanik UN bi mogao da se sastane i sa nekim šefovima diplomatije evropske dvadesetpeorice i visokim zvaničniciama EU. Kako su danas novinarima rekli zvaničnici finskog predsedništva EU u Briselu, očekuje se da ministri evropske dvadesetpetorice "ponove podršku Ahtisariju u vođenju političkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa Kosova".
Prema nacrtu zaključaka zasedanja ministara EU, oni će posebno podvući da ni albanska, ni srpska strana "ne smeju jednostrano odložiti ili zakočiti napredak u procesu rešavanja statusa Kosova". Takođe će biti data podrška Ahtisariju "u njegovim naporima u vođenju političkog procesa za utvrđivanje budućeg statusa Kosova". Šefovi evropskih diplomatija treba i da "pozdrave nameru Ahtisarija da pripremi sveobuhvatan predlog za rešenje statusa, kao osnovu da se pospeši proces rešavanja tog statusa".
Konačna poruka evropskih ministara biće upućena u utorak posle rasprave o Kosovu, a svakako će biti razmotrena i politička situacija u Srbiji i pripreme za održavanje referenduma i izbora. Ako bi referendum uspeo i izbori bili održani do kraja godine, moguće je da proces rešavanja statusa Kosova bude pomeren za iduću godinu, objasnili su funkcioneri u Briselu. Ukoliko izbora ne bude, EU i međunarodna zajednica će nastojati da se rešenje statusa Kosova što jasnije sagleda do kraja ove godine.
Na zasedanju šefova evropskih diplomatija biće ukazano i na važnost tekuće pripreme nadležnosti EU na polju vladavine prava na Kosovu posle utvrđivanja statusa, kao i na značaj učešća EU u budućoj Međunarodnoj civilnoj misiji na Kosovu.