Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte izrazila je nezadovoljstvo primenom Akcionog plana vlade Srbije za hvatanje haških optuženika. Savetnikom Komisije za evropsku bezbednost i saradnju u Predstavničkom domu Kongresa, Robert Hend u eksluzivnom razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem kaže kako Vašington verovatno deli mišljenje glavne tužitelje Haškog suda:
HEND: Stav Karle del Ponte je verovatno i gledište američke administracije. Vašington uviđa da su Ratko Mladić, kao i drugi optuženi za ratne zločine još na slobodi i to se tumači kao nepotpuna saradnja sa Haškim sudom. Izjava Karle del Ponte nije ovde nikoga iznenadila. SAD i Evropska unija će stoga nastaviti ostati na kursu podrške Srbiji i njenoj evro-atlanskoj integraciji, koja će i dalje biti uslovljena punom saradnjom Beograda sa Haškim sudom. Ta se prepreka mora preskočiti.
GLAS AMERIKE: Premijer Srbije, Vojislav Koštunica, izjavio je da je njegov sastanak del Ponteovom bio ”potpuno zadovoljavajući i da je pod datim oklonostima učinjeno mnogo.”
HEND: Nisam siguran šta premijer tačno podrazumeva kada to kaže. Ako to znači da više neće biti dosadašnje retorike i medjusobnog optuživanja i da premijer razume šta tužiteljka zahteva - između ostalog, da je predan hapšenju Ratka Mladića - to je pozitivna stvar. Nadam se da to ne znači da premijer nije protumačio razgovore na odgovarajući način, pošto bi to moglo da blokira dalju saradnju Srbije sa Hagom, što bi vodilo negativnom razvoju dogadjaja.
GLAS AMERIKE: Karla del Ponte je još jednom naglasila da će puna saradnja sa Haškim sudom biti uspostavljenja tek izručenjem Mladića?
HEND: To znači da Mladić mora da bude uhapšen i prebačen u Hag, mada su tu i drugi optuženici, poput Radovana Karadžića. Karla del Ponte je usredsredjena na Mladića zbog težine optužnice i njegove važne uloge tokom konflikta u Bosni i Hercegovini. Mislim da sud smatra da će hapšenje drugih biti daleko lakše, kada bude uhapšen i izručen Mladić. Fokus na Ratka Mladića je uglavnom taktička mera, što ne negira ispunjavanje ostalih obaveza, već se jednostavno radi o nastojanju tribunala da, pre svega, reši prvu i najvažniju stvar.
GLAS AMERIKE: U kojoj meri nesaradnja sa Hagom utiče na pregovore o budućem statusu Kosova?
HEND: Pitanje statusa Kosova je dobilo svoju specifičnu dinamiku i saradnja sa Haškim sudom više ne utiče na pregovore, kao što je to možda bio slučaj pre par godina. Pitanje saradnje sa Hagom, medjutim, ima odredjen negativan uticaj na sposobnost Srbije da razvije što bolje odnose sa Zapadom. U ovom momentu, nesaradnja sa Hagom takodje ukazuje na politički mentalitet u Srbiji u odnosu na pitanja Haga i Kosova, uticaj nacionalističke ideologije i otpor prema kompromisnim rešenjima u prevazilaženju različitih gledišta - kako o Kosovu tako i o Hagu. To bi, dugoročno, moglo da ima nepovoljne posledice po Srbiju.