Danas počinje novo godišnje zasedanje američkog Vrhovnog suda koji bi trebalo da donese ključne odluke o slučajevima u domenu prava na abortus i upisivanja u obrazovne institucije na osnovu rasne pripadnosti.
Posao Vrhovnog suda je, jednostavno govoreći, da u skladu sa pravnim osnovama Ustava ustava SAD donosi odluke o slučajevima podnetim tom sudu. Profesor prava na Američkom univerzitetu u Vašingtonu, Stiven Vermil, kaže da je to težak posao, pošto ustav, napisan 1787., nudi veoma malo specifičnih podataka o ulozi Vrhovnog suda, izvoru njegovih ovlaščenja i prava ili smernice za donošenje odluka.
“Američki ustav ne navodi izričito da Vrhovni sud ima pravo da odluke Kongresa i predsednika proglašava neustavnim.”
Početkom 19-tog veka, Vrhovni sud je konačno učvrstio svoje pravo da odbaci odluke druga dva ogranka vlasti: Kongresa i predsednika. Vrhovni sud, kaže profesor Vermil, dao je sebi ovlašćenje za takozvanu sudsku reviziju.
“Sud to čini već duže od 200 godina i sada je manje više prihvaćeno da Vrhovni sud ima pravo da poništi odluke Kongresa i da blokira postupke predsednika.”
Vermil kaže da je, počevši od nemirnih 50-tih godina, Vrhovni sud preuzeo ”široku ulogu” u koriščenju prava na reviziju:
”Sud je tokom tog perioda naložio desegregaciju, prvo javnih škola širom SAD, koje su u mnogim delovima zemlje bile rasno podeljene u skladu sa zakonom, slično aparthejdu. Ta odluka je bila veoma kontroverzna, ali istorijska. Sud je takodje naložio da se prekine dugogodišnja praksa recitovanja verskih molitvi u javnim školama, konstatujući da se time krši princip “odvojenosti crkve od države.” To je bila važna ali naširoko kritikovana odluka.”
Vrhovni sud je zatim, kaže profesor Vermil, 1973 legalizovao abortus, odnosno odlučio da žene imaju ustavno pravo na privatnost u donošenju odluke o prekidu trudnoće. Profesor Vermil kaže da je tokom proteklih decenija, a i danas, jedan ili dvoje sudija često igralo ulogu takozvanog presudnog glasa -- odnosno sudije koji je spreman da doustane od uobičajenog gledišta, kako bi mišljenje prevagnulo na jednu ili drugu stranu.
“Prvi sudija koji je odigrao takvu ulogu bio je Luis Paul, član Vrhovnog suda od 1972. do 1980. Njega je nasledila sudija Sandra Dej O”Konor, koja je sužila od 1981. do ove godine, a nju je zamenio sudija Antoni Kenedi, koji u slučaju da je odluka suda podeljena četiri naspram četiri glasa, svojim glasom odlučuje ishod.”
Vrhovni sud bi trebalo da tokom ovog mandata razmotri 31 slučaj. Medju značajnijm je pitanje da li legalizovati abortus u poodmakloj trudnoći, što je Kongres zabranio. Sud će takodje doneti odluku o legitimnosti davanja prednosti pripadnicima nekih manjina u osnovnim školama i gimnazijama koje finansira država. Buš, kome su preostale jos dve godine na predsedničkom položaju, imaće priliku da imenuje još jednog sudiju Vrhovnog suda, koji bi mogao da doprinese pretezanju balansa u prilog konzervativnije interpretacije ustava i time usmeri Vrhovni sud u novom pravcu.